Савиндан у Диселдорфу

На празник Светога Саве, Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Немачке г. Григорије служио је свету Литургију у Саборном храму Светог Саве у Диселдорфу.

Епископу су саслуживали протосинђел Јован (Станојевић), диселдорфски свештеници протојереј Данило Радмиловић и протонамесник Неђељко Ђокић, као и гости из Минхена и Штутгарта, протојереји Предраг Гајић и Станко Ракић.

Појање на служби додатно је увеличао гост из Крагујевца, професор појања у Богословији Светог Јована Златоустог г. Немања Старовлах. У току Литургије, Епископ је правом ношења напрсног крста одликовао старешину Саборног храма протојереја Данила Радмиловића, због његове неуморне и пожртвоване службе која траје већ више од 20 година.

На крају службе, владика Григорије се надахнутом беседом обратио присутном народу и одликованом протојереју Данилу, који је и сам захвалио Епископу, својој породици, сабраћи свештеницима и блиским сарадницима, истакавши да ће дати све од себе да убудуће, подстакнут знамењем Часног крста Господњег на грудима, још ревносније послужи Богу и ближњима. 

После Литургије, пошто је Свети Сава уједно и слава Црквене општине Диселдорф, преломљен је славски колач, а потом је приређен и културно-уметнички програм. Својим наступима славље су обогатили млади из КУД Моравац из Диселдорфа, локални бенд Банета Томића и Требињски тамбураши.

Дан раније, на навечерје празника првог српског Архиепископа и просветитеља Светога Саве, у Саборном храму Светог Саве у Диселдорфу служена је свечана вечерња служба у присуству свештенства намесништва за Северну Рајну и Вестфалију, чланова новог сазива Епархијског савета Епархије диселдорфске и немачке и бројног верног народа.

На крају вечерње службе нови чланови Савета из редова лаика положили су пред епископом Григоријем заклетву којом се обавезују на часно и одговорно служење Цркви, док је владика Григорије прочитао молитву Господу за њихово плодоносно служење Епархији.

После вечерње службе организована је свечана Светосавска академија, коју је осмислио др Павле Аничић. У програму су учествовали глумац Небојша Миловановић, примаблалерина Бојана Жегарац, хармоникаш Мирослав Нисић, виолинисткиња Милица Ковачевић, оперски певач Живе Кремшовски, Неда Николић која је свирала фрулу, студенткиње Одсека за етномузикологију ФМУ у Београду, као и КУД Моравац из Диселдорфа. Светосавску беседу одржао је Његово Преосвештенство Епископ г. Григорије. Академији су присутвовали бројни представници дипломатског кора и других Цркава, а по завршетку програма организовано је послужење за све присутне.

Светосавска беседа владике Григорија

Драга браћо и сестре, мили пријатељи, желио бих да вам, на самом почетку свог обраћања, најприје испричам једну причу која је за мене била поучна. Наиме, та прича нас враћа неколико деценија уназад када су се једном младићу, још увијек неискусном и у много чему брзоплетом, ројила у глави бројна и њему тада важна питања. Будући да сам није умио на њих да одговори – запутио се свом старом учитељу теологије, да од њега заиште одговоре. „Како би се понашали“, започе младић већ са врата старчеве келије, „апостоли када би, којим случајем, доспјели у ово наше вријеме?“ Старац га погледа помало зачуђено, па му на питање узврати питањем. „Како то мислиш?“ „Па, питам се“, настави младић, „да ли би и они путовали авионима, возовима и да ли би, рецимо, возили аутомобиле?“ Старац је младића гледао љубопитљиво и благонаклоно, због чега се овај охрабри и настави даље. „Да ли би апостоли били обучени као и остали људи?“ „Шта би радили и од чега би живјели?“ „Да ли би они, можда, расправљали о музици, филму, књижевности?“ „Како би се односили према науци?“ „Да ли би ишли на утакмице?“ И сијасет других, сличних питања поставио је младић у једном даху свом духовном учитељу. Наступио је тренутак тишине. То је био онај тренутак када је голобради младић мислио да је довео једног искусног старца у незавидан положај, те да овај нема правог и увјерљивог одговора на његова силна питања. Младић је и иначе често помишљао да искусни учитељи затварају очи пред стварношћу и да немају представу о томе како она заиста изгледа. Они немају, брзоплето је у својим размишљањима закључивао, реалну и јасну слику о свијету који их окружује, иако имају много искуства и знања, а често и мудрости. Напоменуо бих још и то да се између млађих и старијих нараштаја, а нарочито између синова и очева, па чак и ако је то њихово сродство искључиво духовне природе, неријетко, као што знамо, одвија једно тихо ривалство, нека врста надмудривања и невидљивог боја. Чини ми се ипак да у тој борби нема ништа лоше уколико се сачува међусобно уважавање, мир и добронамјерност.

Али да се ми вратимо јунаку наше приче, којег је старац, након што га је овај обасуо многобројним питањима, гледао још пажљивије и проницљивије неголи иначе. Док је трајала тишина, младић само што није побједнички узвикнуо – „Па да, ипак не знаш одговоре на моја питања!“ „Апостоли су били надахнути Божјом благодаћу, и они би засигурно знали да се најмодернијим достигнућима послуже тако да их искористе на добро, на ширење благе вести Христове“, баш му у том тренутку узврати старац. „Дакле, и на улици, и на стадиону и у позоришту и на концерту, било гдје да би се нашли, они би били испуњени и вођени Духом Светим, који би им био путоказ и смјерница и који би их упутио шта треба да раде и како да се понашају.“ Младић је, изненађен једноставношћу и пуноћом старчевог одговора, још дуго и замишљено ћутао, питајући се како је у својим размишљањима могао превидјети тако јасан и очигледан одговор на своја питања.

Ви се сигурно досјећате ко је младић из ове приче. Данас, деценијама послије тог разговора са својим духовним оцем, а нарочито посљедњих неколико мјесеци, безброј пута сам се запитао шта и како да радим на мјесту на којем сам се нашао? Шта да радим и који путем да идем у овој земљи? У једном од тих тренутака запитаности помислио сам: „Размисли добро шта би Свети Сава урадио да се нашао на овом мјесту и међу овим људима? Свети Сава је, наиме, нама Србима апостол, најпознатији, највећи и најближи од свих апостола. А, наравно, и Свети Сава је, као што су то били Свети Петар и Павле и други апостоли, био надахнут Духом Светим, иако је он живио вијековима послије њих. Свети Сава би, мислио сам даље, осим што би просвјећивао свој народ, сигурно одлучно мирио своју браћу, јер су мир и слога међу браћом и прије осам вијекова, али и данас залог и темељ сваке здраве заједнице, прије свега црквене. Међусобна слога и поштовање темељ су на коме стоји све оно што је Сава зидао. Свети Сава би, исто тако, уводио ред и закон свуда око себе и међу својима, јер ред и закон су, послије унутрашњег мира и сложности, најпретежнији. Тамо гдје нема реда и закона нема стабилне и напредне заједнице, научио нас је, између осталог, Свети Сава. И, на концу, наш просвјетитељ и учитељ би учинио све да од оних који су према њему или његовом народу непријатељски настројени начини пријатеље и добронамјернике, јер није могуће, поучава нас својим примјером светитељ, живјети изоловано и затворено, без дотицаја са другим и другачијим и без прожимања са свијетом који нас окружује. Све наведено о Светом Сави записано је у његовом животопису, али је исто тако видљиво и у свим оним духовним и материјалним траговима које је светитељ оставио за собом и који су допрли до нас и нашег времена.

Ове светосавске смјернице и путокази, браћо и сестре, јесу оно што као епископ и човјек желим и намјеравам да слиједим овдје, у овој земљи, и међу вама. За то нам није довољан само примјер Светог Саве, већ нам је потребно и оно најбитније на шта ми је  мој стари учитељ указао као младићу – наиме, потребна нам је, баш као и апостолима и Светом Сави, сила Духа Светога, благодатни огањ који је сишао на апостоле, али и на светитетља и родоначелника Српске Цркве. Зато се молим, а и ви се, браћо и сестре, молите да дође на нас благодат Духа Светога, који немоћи наше исцјељује и недостатке наше допуњује. Само ћемо тако бити у стању да као Црква Божија проповиједамо истину благодаћу Духа Светога и Христа Распетога и Васкрслога и Оца Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. Само ћемо тако, баш као апостоли свих времена, међу свим народима проповиједати благу и апостолску вијест и ријеч. Ово су ријечи прије свега једне молитвене чежње, за које бих волио да се преточе у пјесму и у славу Богу Тројици, у славу мајци Богородици и нашем Светоме Сави, који није тек само још један знаменити биљег српске историје и цркве, већ је најживописнији примјер истинског прегалаштва и подвига, примјер који нас кријепи и надахњује у нашим сопственим напорима и дјелањима. Стога нам, Свети Саво, светитељу и просвјетитељу, и овог пута буди предводник и учитељ, баш као што си то некада давно своме оцу и браћи  сестрама био, и изведи нас из таме незнања на свјетлост богопознања, на пут сигуран и Божијом свјетлошћу обасјан!

Извор: Епархија диселдорфска и немачка