Савиндан у Никшићу

Празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, у Никшићу је, и ове године, прослављен молитвено и свечано. Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Миодраг Тодоровић уз саслужење братства Саборног храма: протојереја Слободана Јокића, архијерејског намјесника никшићког и Василија Брборића, јереја Николе Зечевића и ђакона др Николе Маројевића.

Литургију је појањем пратио хор Светог новомученика Станка. Према ријечима ђакона Николе Маројевића, који се бројним вјерницима обратио ријечима бесједе: -Данас прослављамо највећег српског сина, оца и подвижника, првопастира, учитеља и просветитеља - Светог оца Саву. Он је подјестио да је Свети Сава у својој 17-ој години оставио сјај и раскош краљевског двора и одрекао се родитељске пажње.Заволивши анђелску чистоту отишао је у осаму манастирске келије, гдје је над светим књигама напредовао у духу и истини, црпећи са врела Христове љубави божанствено знање и једину истинску науку о Богу и човјеку.

-Непогрешиво је знао да се Христова наука међу Србима може раширити једино ако се Ријеч Божја буде тумачила на њима разумљивом језику - што на трагу Свете браће Кирила и Методија и чини уводећи у Српску цркву словенско богослужење, а оснивањем Српске православне цркве успио је да обезбиједи будућност српском роду. Српски језик почиње да дише Савиним духом. Није случајно Савин отац - Свети Симеон Мироточиви писао завјештање српском роду да чува језик, који је биће бића сваког народа. Српски језик је жила куцавица српском роду у свим временима. Зато није чудно да они који ниподаштавају и вријеђају светост нашег Саве, ударају свим силама и на основне стубове српског народа - језик и Цркву. Не само да се у Цркви чувају језик и вјера - у њој се, што видимо на примјеру Светог Саве и задобијају. Сава је измолио од Бога и од људи аутокефалност Српској православној цркви, не из жеље за дијељењем и посебношћу, него знајући да је то најчвршћи темељ за свако будуће покољење, казао је ђакон Маројевић, додајући да вријеме Светог Саве никад не пролази, зато што одише вјечношћу.

-Рјешење која Свети Сава даје за проблеме на које човјек наилази у овоземаљском животу, полазећи од тога да смо Синови Божји, остаје образац за сваког човјека, ма којем времену припадао. Али човјек, нагласио је ђакон Маројевић, мора бити светосавац, христољубив и човјекољубив. То је скривени смисао светосавља. Љубав према Богу и ближњима. Темељи Христове свијетле науке. Оно што је Свети Сава оставио као залогу нама јесте жива вјера у Господа Исуса Христа. Та вјера, непоколебљива и чиста, данас је најпотребнија српском народу. И дјелање у складу са том вјером. Не смије бити раскорака између вјере и дјела, између идеала и поступака. Смисао живота, гледано Савиним очима, открива се у врлинама духа, у процесу духовног и моралног усавршавања, на личном плану, сваког појединца. Нема спасења без распећа на крсту, нити љубави без жртве. Ма како она изгледала болна и тешка. То су најдубљи увиди Савине философије живота, коју нам је оставио у наслеђе и коју треба прихватити за основни принцип живота. Ако јесмо људи, и ако то желимо бити, поручио је ђакон Никола Маројевић.

По одслуженој Литургији благосиљан је и освештан славски колач и жито. Радост празника настављена је, потом, програмом традиционалне дјечје Светосавске академије. Спомен на Светога Саву обиљежен је са чистотом и љубављу дјеце која се, из године у годину, радују дану посвећеном Светом Сави.

Пригодном бесједом о данашњем празнику и Светитељу, његовом значају за наш народ, упућујући радосне честитке учесницима прославе, родитељима и свима који су присуствовали Светосавској свечаности, обратио се протојереј Слободан Јокић.

Најмлађи полазници вјеронаукепри никшићком Саборном храму,њих 40-ак предшколског и основношколског узраста, заједно са њиховом вјероучитељицом Јованом Зиројевић, приредили су пригодан програм, рецитујући и појући у славу Имена Божјег, а у част Његовог угодника Светог Саве првог Архиепископа Српског.

Свој присутној дјечици,у организацији Црквене општине Никшић, подијељени су светосавски пакетићи на радост и задовољствосабраних свештеника, родитеља и дјечице.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка