Савиндан у Подгорици

У суботу, 27. јануара (14. јануара) 2018. године, на дан када наша Света Црква прославља празник Светог Саве, првог Архиепископа српског, у Саборном храму Христовог Васкрсења светом службом Божјом началствовао је игуман Цетињског манастира архимандрит Методије (Остојић).

Сааслуживали су настојатељ Саборног храма протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз. Сходно прослави празника Светог Саве, верни народ је овога пута имао прилику и да приступи и целива велике светиње које припадају овоме светитељу: крст из ризнице манастира Савине, епитрахиљ из ризнице Цетињског манастира и патерицу из ризнице манастира Мораче.

Ове три светиње су пуне хришћанске симболике, па је тако епитрахиљ који и символизује тајну свештенства који је припадао Светом Сави, а који се чува у ризници Цетињског манастира, украшен многим вредним детаљима. Један од таквих је свакако извезена сцена Благовести, као и детаљ сцене на којој су приказани свети јерарси - Василије Велики, Григорије Богослов, Јован Златоусти, као и мотив где је приказан Свети Спиридон. Најрепрезентативнији и настарији експонат старог веза и текстила у ризници Цетињског манастира је управо овај епитрахиљ Светог Саве, грчког порекла из 12. века. На њему су златовезом представљени ликови и сцене са грчким сигнатурама. Поједини истраживачи сматрају да се још од времена владике Данила у ризници Цетињског манастира чува епитрахиљ Светог Саве, који је патријарх српски Арсеније III Чарнојевић оставио у Цетињском манастиру 1688. године пред полазак на Велику сеобу Срба.

Уз крст из 1219. године који се сачињен од горског кристала а опточен је сребром, којим је на службама Свети Сава благосиљао народ ту је и патерица – штап Светог Саве која неодољиво подсећа на ону патерицу коју је сам Свети Сава добио на дар од братије манастира - посетивши Лавру Светог Саве Освећеног. Наиме, приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, Свети Сава је све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио великој манастирској Лаври Светог Саве Освећеног. Нажалост многе светиње, укључујући и даривани манастир, црква и кућа су у каснијим крсташким походима уништени.

Према живом предању, Свети Сава Освећени оставио је завештање да се после његове смрти његов жезал - патерица преда архијереју царског рода и истог имена кад буде дошао у манастир. Када је Свети Сава Српски први пут посетио овај манастир, 1229. године, ово завештање је и испуњено. Жезал Светог Саве Освећеног, који се налазио на зиду цркве, припао је Светом Сави Српском. Овај жезал се и данас чува у светогорској ћелији која се зове Патерица.

Многобројно сабрани народ је у великом броју приступио и присајединио се светим тајнама Тела и Крви Христове. Напослетку, након заамвоне молитве протојереј Мирчета Шљиванчанин је најавио и дечју Светосавску академију у којој су учествовала полазници школа веронауке из Подгорице.

Дечија Светосавска академија се одржала касније у току дана у крипти Саборног грама са почетком у 18 часова.

У навечерју празника Светог Саве, првог Архиепископа српског, 26. јануара 2018. године одржана је централна Светосавска академија у препуној крипти Саборног храма у Подгорици. Традиционалну свечану празничну беседу о Светом Сави током ове вечери изговорио је професор са Косова и Метохије Живојин Ракочевић из Грачанице. Изведен је и богат духовни, културно-уметнички програм у којем су учествовали хорови Богословије Светог Петра Цетињског, Свети апостол и јеванђелист Марко из Подгорице, Свети новомученик Станко из Никшића, хор Српског певачког друштва Светосавник из Подгорице, етно група ИХТИС из Подгорице, деца полазници веронауке при Саборном храму, АНИП „Ђурђевданско коло“ из Подгорице и гуслар Максим Војводић. Водитељи програма били су Ананије Јовановић и Марија Драшковић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска