Савинданско слово и песма у Будви

У златноме ланцу светосавских прослава, које се у будванској парохији нижу већ више од стотину година, и ове године је придодат нови драгуљ. У историјском простору Цитаделе, централном објекту средњовековне Будве, као и претходних десетaк година, одржана је свечана светосавска академија која је својим садржајем била испуњена споменом на духовне витезове и Божје угоднике из српскога рода: Светог Јована Владимира, Светог Саву и двојицу црноризаца, верних Савиних последоватеља изниклих подно будванских бедема, а то су Епископ захумско-рашки, а потом бококоторско-дубровачки Кирило Митровић (1867-1931) и архимандрит Острошки Леонтије Митровић (1878-1955).

Академија је отпочела појањем тропара Светом Сави, а потом је протојереј Мр Арсеније Радовић, старешина Саборне цркве Свете Тројице и архијерејски намесник будвански, поздравио све присутне у свечаној сали Цитаделе и представио учеснике програма. Посебно је истакао да учешћем на Савиндананској академији хор Свети Јевстатије Превлачки отпочиње молитвени израз захвалности Богу за 20 година појања под сводовима цркве Свете Тројице.

 Светосавску беседу је изговорио монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске. Он је у синтетичком приказу истакао духовно витештво као заједничку духовну, моралну и карактерну димензију тројице духовних великана српског рода, и то првог српског светитеља-мученика Јована Владимира, првог архиепископа Саве  и свештеноисповедника Леонтија, игумана острошког.

Са посебном пажњом је оцртао животну путању и подвиг архимандрита Леонтија који се, као најбољи ученик Светога Саве, одазвао гласу своје родољубиве савести и са десетинама сродника и братственика из Паштровића, као добровољац ступио у редове црногорске војске 1912. и дао допринос извијању крсташ барјака на бедеме Скадра Јована Владимира, Душана и Гојка. Са истим родољубљем био је у војним редовима и током Великог рата 1914-1918, о чему сведоче Обилића медаља, Албанска споменица и шлем, који се чувају у ризници манастира Прасквице.

Најбоље људске и домаћинске вредности, утемељене на светосавском богољубљу и родољубљу, показао је током 34 године службе игумана манастира Острога. Ревносну службу Богу и народу окончао је јуначким страдањем од комунистичке власти на измонтираном судском процесу и робијањем у злогласном цетињском казамату Богданов крај, као претходник свога духовног старешине Мтрополита Арсенија Брадваревића који га је заменио у истој ћелији. Целокупним животом и делима златним словима се уписао у осмовековну повест Митрополије црногорско-приморске, Српске Православне Цркве и рода.  

Архитекта Слободан Бобо Митровић је, у својству најближег потомка Епископа Кирила Митровића, представио животопис и разгранату духовну делатност овог знаменитог великодостојника, рођеног у Старом граду будванском, који је остао упамћен као човек голубијег срца и златне душе, на кога се дословно односе Христове речи "Блажени милостиви, јер ће помиловани бити!" Господин Бобо Митровић је, у спомен овог знаменитог изданка братства Митровића, предао о. Арсенију за свечану салу Црквене општине Будва портрет Епископа Кирила и снимак његове архијерејске грамате.

 Музички део академије испунили су двојица младих гуслара, деца - ученици веронауке рецитовањем и певањем светосавских композиција и хор Јевстатије Превлачки изабраним црквеним и народним песмама. Академија је окончана химном Светом Сави, коју су отпевали сви присутни.

Извор: Митрополија црногорско-приморска