Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове

У Никшићу је, у оквиру манифестације „Дани Светог Василија Острошког", 10. маја промовисан зборник „Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове" који је недавно објављен у издању „Свевиђа" и манастира Заграђе. Промоцији у Црквено-народном дому присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије

Промовисано дјело обједињује радове са истоименог научног скупа који је, благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, одржан 2006.г. у Плужинама. Тада су о овој теми своја стручна мишљења изнијели научници из неколико различитих области, са циљем да се пажња друштва скрене на овај неистражени и још увијек недовољно познат локалитет од великог историјског значаја.

У представљању Зборника на промоцији у Никшићу учествовао је проф. др Јован Делић, који је подсјетио на значај који је Шћепан Поље, као престоно мјесто војводе Сандаља Хранића и херцега Стефана Вукчића Косаче, имао у 15.в., а у коме је једно вријеме столовала и Јелена Балшић.

- Шћепан Поље је мало мјесто на саставцима ријека Пиве и Таре. Оно је некада била престоница владара Сандаља Хранића и Стефана Вукчића Косаче, а у наше вријеме, нажалост, доспјело је до статуса „биједног граничног прелаза између двије српске државе". На подручју Шћепан Поља у 15. вијеку су подигнуте двије велике цркве. Сматра се да је старија црква Светог архиђакона Стефана или Шћепаница, за коју се претпоставља да је постојала још 1419. године, а тек касније изграђен је манастир на Заграђу. То су гробне цркве Сандаља Хранића и херцега Шћепана, а са Соко града, који доминира кањонима Пиве и Таре, простире се један од најљепших видика у цијелој Европи. Задатак генерација које долазе, по мом мишљењу, јесте да се тај град реконструише, да се омогући долазак до њега и да, уколико се ријеше имовинско-правна питања, Соко град постане не само туристичко, већ и мјесто гдје би се могли држати часови историје, истакао је др Јован Делић.

Шћепан Поље је све до почетка 70.-их година 20.в. био непознат локалитет у науци. Резултати археолошких истраживања, која је на цркви Шћепаници тада предузео академик Војислав Ђурић, према Делићевим ријечима, чувају се у Институту за историју умјетности у Београду. Професор Делић је изразио наду да ће Организациони одбор, формиран поводом научног скупа о Шћепан Пољу, изнаћи могућност да те резултате у догледно вријеме објави .

Књижевник и хроничар пивског краја Коста Радовић је мишљења да у Пиви постоји велики број локалитета који су још увијек неистражени, а од важности су за историју српског народа. Три средњовјековна града, казао је Радовић, Соко, Нови и Стабна, имали су бројна подграђа и утврђења којима се може пратити развијеност друштвеног живота тог доба у Пиви. Он се осврнуо на научне радове објављене у зборнику „Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове", издвајајући нарочито реферате Зорица Златић Ивић, сарадника проф. Војислава Ђурића на ископавањима цркве Шћепанице, Марка Поповића који је Соко град описао топографски и историографски, Епископа Атанасија Јевтића, чији рад се односи на тестамент херцега Стефана Косаче, као и излагања Гордане Томовић, проф. др Јелице Стојановић, Милоша Луковића, ак Војислава Максимовића, проф. др Јована Делића, Драгана Војводића, Милоша Луковића, Марице Маловић Ђукић, Милице Радовић Тешић и других.

У зборнику се, поред текстова учесника научног скупа, налази и велики број фотографија и илустрација, а од нарочите важности су, сматра мр Никола Маројевић, који је радио графички дизајн и прелом књиге, оне фотографије које документују изглед храма на Заграђу прије обнове и његов садашњи изглед.

- Обнова светиња на Шћепан Пољу, започета седамдесетих година прошлог стољећа археолошким ископавањима, настављена је научним скупом у Плужинама2006.г. Обнављањем светиња истовремено се обнавља и људско памћење, обнавља се и духовно изграђује сваки човјек изнутра. Изградњом себе самих изграђује се и душа народа, која се једино тако може сачувати од заборава, рекао је Маројевић.

Говорећи о обнови храма на Заграђу настојатељ манастира јеромонах Лазар је казао да се она одвијала у неколико фаза. У наше вријеме ова светиња почела је да се обнавља, благословом Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и уз помоћ ондашње Владе Црне Горе, а са доласком монаштва заживио је и црквено-литургијски амбијент овог древног манастира.

- Дјело професора Ђурића на обнови цркава на Шћепан Пољу је заиста било огромно, и, хвала Богу, дочекало је настављаче тих 90-их година. Обнова, која је почела доласком Митрополита Амфилохија, дио је свеопште обнове светиња у Црној Гори. Његовим благословом почела је да оживљава и црква на Заграђу, а срећна околност је да су људи тада имали могућности да обезбиједе разне видове помоћи. Ова фаза обнове Манастира Заграђе одвијала се и захваљујући харизми оца Лазара Аџића Острошког, који је у манастирској цркви одслужио једну од првих Божијих служби. Уз њега треба свакако поменути и остале људе из Плужина, Пиве и Никшића: оца Арсенија, пок. оца Божидара Кулића, Василија Блечића, Станишу Бакрача, Мијушка Бајагића, Војина Благојевића и многе друге, чијом заслугом је црква обновљена и враћен јој некадашњи изглед и сјај.

У представљању Зборника учествовао је и историчар Миле Цицмил.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка