СЕАВЦ у Србији – SEAVC v Srbsku
Словачка евангеличка аугсбуршке вероисповести Црква у Србији. – Основне информације о СЕАВЦ у Србији са преводом на словачки језик, Београд 2016, стр. 219.
На простору јужне Угарске, односно на територији данашње Војводине, опустошене Турцима, у првој половини 18. века доселили су се Словаци протестантске вероисповести. Ту су пронашли повољне услове за живот и могли су слободно исповедати своју веру, развијати идеје црквене реформе др Мартина Лутера, основати своју Цркву, пише сениор сремски Јан Винкович. Овај угледни сениор истиче да су Словаци заједно с другим народима умногоме допринели различитости живота, развоју верске толеранције и културног богатства делова Србије у којима су се населили.
Књига нуди читаоцима основно разумевање и информацију о Словацима евангеличког исповедања хришћанске вере и Словачке евангеличке Ц ркве а.в. у Србији.
Други рецензент књиге, сениор бачки Владимир Валент истиче да је књига значајна и због чињенице да је припремљена на два језика, српском и словачком. Публикација нуди, пре свега, преглед историјских чињеница о овој Цркви, које су повезане како с почетком лутеранства уопште, тако и са његовим учењем у веома кратким цртама.
Приређивач књиге Мгр Ана Петровић донела је информације о организацији СЕАВЦ у Србији, где се читалац упознаје са сваком парохијом посебно – уз фотографије цркава и других богослужбених места, а у наставку се налази приказ активног свештенства ове Цркве, с њиховим биографијама. Примећује се да су углавним завршили богословске студије у Братислави на тамошњем Словачком евангеличком теолошком факултету. Са овим у вези примећујемо да је после Другог светског рата словачким свештеничким кандидатима било ускраћено богословског школовање изван тадашње Југославије, па су дојица њих завршили Православни богословски факултет у Београду; један од њих био је касније бискуп ове Цркве – др Андреј Беређи.
У овом тентуку ова Црква има 22 свештена лица, који делују у четири сениората, од којих су три географска, а један (немачки) је устројен по националној основи. Тако, Бачки сениорат има богосложбена места у овим местина: Бачка Паланка, Бачки Петровац, Бајша, Бегеч, Челарево, Гложан, Кисач, Кулпин, Лалић, Нови Сад, Оџаци, Пивнице, Савино Село, Селенча, Силбаш и Тител.
Банатски сениорат: Арадац, Бело Блато, Хајдучица, Јаношик, Ковачица I, Ковачица II, Остојићево, Падина, Војловица, Вршац и Зрењанин.
Сремском сениорату припадају: Ашања, Београд, Бијељина, Бингула, Бољевци, Добановци, Ердевик, Луг, Љуба, Сланкаменачки Виногради, Сремска Митровица, Стара Пазова, Шид и Вишњићево.
Словачка евангеличка Црква је Црква чланица Светског лутеранског савеза, Светског савета Цркава, Конференције европских Цркава, Заједнице протестантских Цркава у Европи – Лојенбуршког удружења Цркава, Удружења Густав-Адолф, Савеза Мартина Лутера.
На челу ове Цркве налази се од 1. септембра 2002.г. бискуп Мгр Самуел Врбовски; устоличен је у Бачком Петровцу, а административно седиште је у Новом Саду.
Ова књига садржи корисну мапу и адресар свих парохија у Србији. Она издаје годишњак Rocenka, месечну ревију Evanjelicky hlasnik, и на РТВ емитује Pohlady k vysinam, а обавља и друге активности преко локалних тв и радио станица. Присутна је и на интернету путем своје странице: www.ecavyu.com.
Штампање ове књиге помогла је Управа за односе са Црквама и верским зајендицама при Министарству правде РС. Иначе, књиге је недавно представљена у простпријама Амбасаде Словачке Републике у Београду уз учешће и амбасадорке ове земље.
Протођакон Радомир Ракић
