Сећање на пострадале у масовним стрељањима 1941. у Краљеву
Нису сви, који су
крвавих октобарских дана изведени на губилиште, доживели судбину својих другова.
Неки су пуким случајем преживели. Они су живи сведоци зверског покоља. Издвојили смо неке потресне приче оних који су преживели Голготу. За десет крвавих и модрих дана, у сменама по стотину, у редовима без редова, нестало је њих ШЕСТ ХИЉАДА... они су преживели Голготу.
Топлица Смиљанић: ТРИ ГРУПЕ
Зауставили су нас и наредили нам да се окренемо. У том моменту неки су приметили
испред нас митраљезе, па су почели да беже према зиду. Немачки командант је из пушке
почео да пуца на нас, а за њим су отворили ватру из митраљеза и војници. Истовремено,
почели су да пуцају и топови. Ја не знам да ли ме је неко гурнуо, или сам сам пао.
Пао сам потрбушке. Претрнуо сам од страха, а нисам знао да ли сам рањен. Чекао сам
када ће ме метак погодити и прекратити муке. Приметио сам да ми крв цури из образа.
Када су сви попадали, два или три Немца зашли су међу нас и из пиштоља и пушака
убијали оне који су давали знаке живота.
Са моје десне стране лежао је возовођа Митровић. Њега је метак погодио у главу.
Његова крв је прскала по мени, тако да сам био сав у крви.
После десетак минута Немци су довели другу групу и поставили је у продужетку наше. Људи су почели да кукају и дозивају своју децу и жене. Млађи су кукали и дозивали своје мајке. Немци су им паљбом из митраљеза прекратили муке. Довели су и трећу групу коју су такође стрељали.
Убрзо је пао мрак и завладала је тишина. Пузећи на лактовима, дошао сам до ограде
и прескочио је. Пошао сам каналом и тако сам дошао до куће у којој сам становао.
Мирослав Аранђеловић: ПЕКАР И ЈА
Чим су нас извели, немачки војници су нас опколили и повели у правцу кукања. Мени
је већ било јасно, иако сам био дечак, да идемо на стрељање. Када смо дошли на место
стрељања, видели смо сто до сто педесет лешева, поред којих су стајали Немци. Постројише
нас лицем према митраљезима, а леђима према стрељанима. Пред самим плотуном неко
је викнуо ,,Живела Југославија", што је цела група прихватила. При првим пуцњевима
пао сам и више нисам знао за себе.
Када сам се освестио, лежао сам на грудима. У подсвести сам чуо кукњаву. Знао сам где се налазим, тражио сам очима газду код којег сам учио занат. Лежао је на грудима, али је био мртав. Крв му је облила главу и разлила се по капуту.
Одједном чух да у близини неко тихо разговара. Били су то један мој познаник - пекар и још двојица. Пекар и ја одосмо побауљке до зида, а она двојица су отишла десно. Успели смо да се пребацимо преко зида и дођемо до градског гробља. Пошто су Немци почели да претресају гробље, морали смо да одемо. Ја сам отишао десно од порте, а затим у свој стан.
(Мирослав је још једном био ухапшен и затворен у халу, али и овог пута, захваљујући
младости, успео је да се спасе.)
Мирко Бодиражић: МИТРАЉЕЗИ
Чим смо из вагона изашли на чистину, заштектали су митраљези и сви другови који
су били са мном попадали су као снопље. Једино сам ја остао да стојим. За тренутак
сам размишљао и бацио се међу остале. Убрзо сам осетио да испред мене падају зрна.
Осетио сам бол прво у стомаку, а затим у руци. Једно митраљеско зрно ме је ударили
у стомак и изашло напоље, али ми није повредило унутрашње органе. Друго зрно ударило
ме је у руку.
Митраљеска ватра је престала. На губилишту су се чули јауци рањених, и ропац оних
који су се још борили за живот. Они који су још остали при свести звали су Немце
да их дотуку и тако им прекрате муке. Чуо сам појединачне пуцњеве. Приљубљен уз
земљу, размишљао сам шта да радим. Једно време сам помислио да устанем и викнем
Швабама да сам жив, да би пуцали у мене. Ипак, решио сам да покушам да се некако
извучем и покушам да се спасим.
Била је ноћ. Пузећи преко мртвих другова дошао сам до једног жбуна. Одједном сам
приметио како са места где су лежали мртви према капији трчи један човек. Одјекнула
су два пуцња и он је пао. Остао сам непомичан.
Са још двојицом преживелих, иако тешко рањен, после великих искушења успео сам да
стигнем до вагона где ми се налазила породица. Тако сам се спасао.
Извор: Д. Илић, („Ибарске
новости" - 15. октобар 1971)
Сведочанства о страдању народа широм Србије октобра 1941. можете погледати ОВДЕ.
