Седам векова од помена Бањана (1319-2019)
У организацији Удружења Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ у Никшићу је 19. октобра 2019. године одржан научни скуп под називом „Седам векова од помена Бањана (1319-2019)“.
Учеснике научног скупа, племенике, пријатеље Бањана, госте и публику, сабране у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“, поздравио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Владика је, благосиљајући рад скупа, захвалио организатору, Удружењу Бањана и Рудињана „Митрополит Сава Косановић“ на труду да приступе том часном и узвишеном послу.
„Када обратимо поглед на седам вјекова од кад је име бањског племена први пут забиљежено, онда оживе сјећања на најважније догађаје. Прије свега, изузетно нам је задовољство да чујемо умне, образоване људе, који нам могу приближити те најважније догађаје из наше прошлости. Видимо да су теме заступљене од најстаријег доба, од палеолита, јер нас сам терен овог племена упућује да су Бањани имали своју историју много раније, него што су поменути у сачуваним документима и списима. Гледајући на сву ту нашу прошлост, свакако, понајвише пажње заокупљају ратови, буне и устанци, непрестана борба за слободу, а с друге стране, када видимо како су Бањани и обје Рудине украшене светињама, онда видимо да сва та наша историја, наша прошлост има јаку духовну димензију“, оценио је еископ Јоаникије.
Без те духовности, сматра Владика, прошлост Бањана била би много тамна.
„Духовност Бањана и Рудина концентрисана, понајвише, око манастира Косијерево, у новије вријеме излази пред наше очи и видимо да је то енергија која нас сабира, враћа и изводи на прави пут“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.
Поздравном речју обратио се и др Војислав Миљанић, а затим је одржан научни скуп који је, због бројности учесника, био подељен у две сесије.
У првом делу излагања су имали: академик Зоран Лакић („Племенска свест у Црној Гори с освртом на Бањане“), Звездана Вушовић-Лучић, археолог („Црвена стена – опште карактеристике“), др Горан Комар („Бањани – жариште ћириличне писмености на југоисточном Балкану“), др Никола Маројевић („Живот и дело Митрополита Саве Косановића“), проф. др Живко Ђурковић („Школство у Бањанима“), проф. др Трипко Драганић („Никола Тесла и Бањани“), др Васиљ Јововић („Цркве и манастири Херцеговине у црногорској штампи (1835-1918)“).
У другој сесији радове су изложили: Синиша Јерковић, Јовица Кртинић, Милош Милетић, истраживачи („Генетичко порекло племена Бањана“), проф. др Вукашин Баћовић („Бањани у епској и лирској поезији“), др Војислав Миљанић („Учешће Бањског батаљона у Балканским и Првом светском рату“), Дарко Жарић, виши кустос, историчар и доц. др Саша Станојевић („Бањани у Топлици“), Јован Ј. Алексић, асистент историчар („Делатност Павлимира Глиговића у културном животу Косовске Митровице“), др Милан Мицић, научни сарадник („Бањани у колонизацији Баната и Бачке 1920-1941. године), мр Павле Орбовић („Разлог повратка колониста у Бањане и Опутне Рудине из Војводине 1945-1948. године), проф. Милорад Миловић („Рад на библиографији Бањана и Опутне Рудине“).
После излагања, уследила је дискусија током које су присутни постављали питања и давали коментаре. Сва излагања биће објављена у зборнику.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
