Седамдесета годишњица страдања мученика тутинских

Седамдесета годишњица страдања мученика тутинских
Седамдесета годишњица страдања мученика тутинских
Седамдесета годишњица страдања мученика тутинских
Седамдесета годишњица страдања мученика тутинских

У Тутину  на дан Светог Великомученика Теодора Стратилата служена Света Литургија и парастос поводом седамдесетогодишњице мученичке смтри свештеника Уроша и Луке Поповића и црквењака Јаблана Раковића.

Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија на дан Светог Теодора Стратилата служена је света Литургија са парастосом у храму Светих апостола Петра и Павла у Тутину (некадашњој Доњој Дмитрови), а поводом седамдесетогодишњице мученичке смрти у тутинској цркви свештеника Уроша и Луке Поповића и црквењака Јаблана Раковића.

Литургију и парастос служио је архимандрит Јован, игуман црноречког манастира, са архијерејским намесником новопазарским протојерејем-ставрофором Томиславом Миленковићем и месним парохом јерејeм Радомиром Сандићем.

Отац Урош Поповић, парох добрињски, рођен је 1897. године у Азанима (Беране) у породици која је дала преко четрдесет свештеника Српској Православној Цркви. Завршио је Богословско-учитељску школу у Призрену, оженио се Олгом, а Господ им је подарио петоро деце: Душана, Милорада, Јелицу, Милицу и Лепосаву.

Отац Лука Поповић, парох суводолски, рођен је 1890. године у Сувом Долу (Пештер) од оца свештеника Милутина и мајке Марије. Његови корени су од азанске свештенишке породице Поповића, одакле је и отац Урош. Завршио је Богословско-учитељску школу у Призрену, а за свештенишки чин припремао се још и у Пећкој патријаршији. Као регрут учествовао је у Првом светском рату. Био је рањен у првим ратним окршајима, да би потом отишао на лечење у Француску. Оженио се Марицом Чукановић, имали су шесторо деце: Жарка, Добрилу, Олгу, Градимира, Горицу и Владету. Постављен је за пароха суводолског 1926. године.

У току јесени 1942. године муслимански фанатици под командом Салка Ганевића спремали су ликвидацију оца Луке и његове породице. Ликвидацију су покушали да изврше на празник Светог Луке 1942 године. "Опколили су кућу свештеника и уз претњу споља бацили су бомбу у спаваћу собу где је спавала породица, тешко је рањена у главу и руке попадија Марица. Чим је јутро свануло отац Лука је са породицом напустио свој многовољени Суви До и своју парохију. Гостопримство је нашао код оца Уроша, пароха добрињског, у Тутину. Када је отац Лука избегао у нешто безбеднији Тутин, који је у то време био под албанском цивилном и италијанском војном влашћу, у његову кућу се уселила команда Салка Ганевића, који није одустајао од ликвидације свештеника. Тешко рањену попадију Марицу и јако обневиделог оца Уроша лечио је италијански војни лекар Ривера. Oн је планирао са италијанском командом и породицама свештеника да их војним санитетом пребаци до Рашке.

На изненађење италијанске војске и мештана осванула је крвава недеља, 21 феруара 1943. године, у Тутину. У цркви Светих апостола Петра и Павла између 8 и 9 часова хицима бандита Салка Ганевића у току свете Литургије убијени су свештеници Урош и Лука, а са њима и седамнаестогдишњи црквењак Јаблан. Поред многих удараца кундацима подносили су и бол живог угљевља које је вађено из кадионице и стављано им у уста. Када је народ чуо пуцњаву позвао је италијанске војнике који су дошли у цркву са народом и затекли беживотна и унакажена тела свештеника у одеждама и црквењака. Убице су после овог гнусног злочина побегле.

Мученици су сахрањени испред олтара тутинске цркве из 14 века. Док је трајо обред опела са брда над клисуром Видрењакa чули су се слављенички плотуни убица и њихових присталица. После страдања свештеника и црквењака уследило је и велико страдање српског народа штавичког среза - сав народ је протеран са огњишта, а више стотина Срба је убијено.

Нека би нас Благи Бог њиховим Светим молитвама помиловао.

Извор: Родослов суводолских Поповића, Вуле Поповић, Београд, 1998. године, и усмено предање рођака оца Луке Поповића и Јаблана Раковића.

јереј Радомир Сандић, парох добрињски

Извор: Епархија рашко-призренска