Седми Међународни сабор духовне поезије
Мала Госпојина у манастиру Раковици. - Помен патријарсима Димитрију и Павлу.- Проглашерње резултата конкурса.
На Малу Госпојину, како народ зове празник рођења Пресвете Богородице, саборовали су песници са христољубивим народом на торжественој Литургији.
Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, а саслуживали су јереј Горан Мишановић, протођакон Радомир Ракић и ђакон Горан Михановић, уз учешће духовника манастира протојереја-ставрофора Игњата Товаровића и Дмитра Новчића.
Игуманија мати Евгенија са сестринством за певницом узносила је пјенијем молитве Господу док су се верни усрдно молили.
У својој беседи отац Димитрије Калезић је казивао о данашњем празнику и позвао да духовно стасавамо онако како је и Богомајка од Рождества до Успења стасавала, да не клонемо духом, не предајемо се, не будемо депресивни, већ да се увек са вером и молтивом, надом у Господа, подижемо и идемо путем спасења.
После Литургије одслужен је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу.
Свечано отварање Седмог Међународног сабора духовне поезије
По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, Центар за културу и образовање и Књижевно друштво Раковица приредили су седму годину по реду Међународни сабор духовне поезије. У 11 часова приступило се песничком саборовању у сали Центра за културу и образовање Раковица.
Центар за културу и образовање Раковица, у сарадњи са Књижевним друштвом Раковица, објавио је књигу Седми међународни сабор духовне поезије. Духовна потка ове књиге су речи књижевнице Исидоре Секулић којима почиње зборник песама духовне поезије: „Човек је номад по вољи Божјој која га је ставила међу огромна пространства неба и земље“.
Овогодишњи Седми Међународни сабор духовне поезије отворио је Петар Жебељан, председник жирија. Госте је у име Српске Православне Цркве, по благослову Патријарха Иринеја, поздравио протојереј-ставрофор Игњат Товаровић, духовник манастира Раковице.
Председник Општине Раковица г. Владан Коцић изразио је добродошлицу песницима и пожелео да саборовање и песничко стиходарје, које је нашло трајно место у календару догађаја, настави трајање у све дане. Запис духа православног кроз разне садржаје прожима ове године неколико места Градске општине Раковица: манастир, цркву Светог Николаја у Реснику, цркву Преображења Господњег, Културни центар за образовање. Ткиво расејања српског окупило се под окриље своје мајке отаџбине, ушло и у овај Зборник и поручивало је да препознаје исте и сличне нама који желе заједничком духовношћу да обликују смисао живота.
Гости Сабора
Гости Сабора у објављеном Зборнику, Јован Зивлак, Злата Коцић и Новица Соврљић, стиховима разаслаше поздрав дану мира и свим песницима света, свему роду српском.
Учесници Педесет четвртих међународних сусрета писаца Удружења књижевника Србије, Јелена Бујевич из Украјине и Кети Бозукова из Бугарске, чиотали су своја песничка остварења на својим матерњим језицима.
На конкурсу је ове године учествовало 265 песника са исто толико песама. Од тога броја 8 радова је закаснило, три песника су послала више од једне песаме што жири није узео у разматрање, јер нису поштовани услови конкурса. Разматрано је 254 рада, односно песама. Изабрано је: три песме за награде, шест песама за похвале, 81 песма за тзв. Венац изабраних и 9 песама, као гости, што укупно чини 99 аутора, односно песама.
У Зборнику је распоред аутора сачињен према азбучном реду презимена, и међу њима је велики број чланова Удружења књижевника Србије.
Награђени аутори
Првонаграђена песма је ауторке Љиљане Браловић из Прањана. Њена песма Праг на себи својствен начин дефинише и поуку и поруку – да након преласка дечанског манастирског прага ништа више не може бити исто. Питање и одговор за свакога од нас по уласку у српске богомоље и светиње је:
„Ако се случајно запиташ, чије је ово,
Чија је ливада, чије стадо, чије небо, птице, Сунце,
Ако се случајно запиташ, ти Србине
Ако се запиташ, Арнаутине, странче,
ако се запиташ, ти кућни или ти раскућни душманине,
ако се запиташ чија је вода и чија гора,
ако се случајно запиташ,
отиђи у Високе Дечане и погледај у праг манастирске богомоље“.
О другонаграђеној песми Слово о каменованој жени, песникиње Слађане Поповић Манџукић из Ражња бележимо шест дугостихих катрена, где сваки има укрштену риму а,б,а,б. Песма представља образац успешно исписане класичне лирске песме са јасним духовним порукама.
Песникиња говори о греху за који је неопходно усрдно молити за опроштај, јер је она која моли дубоко свесна свог огрешења, истински и смерно се каје, моли за опроштење грехова.
Трећа награда припала је Јовану Стојиловићу из Крагујевца за песму Провиђење. Песма је крик грешних који од Бога очекују праштање грехова и моле за спас.То су једноставне поруке, без немуштих синтагми и непрепознативих идеја.
Прва три награђена аутора добили су златник са ликом Светога Саве.
Похвале
Стручни жири у саставу Петар Жебељан, Душко М. Петровић и Немања Калем определио се и за шест похваљених песама: Драгана Алибабић из Суботице; Бранислав М. Вуковић из Берана; Манојле Гавриловић из Београда; Рада Крстић из Сокобање; Милоје Радовић из Краљева и Даринка Бела Томић из Ресника.
Награђени песници су публици приредили додатну духовну радост казивањем стихова.
Грамата Духовни целив блаженопочившег патријарха Павла др Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама
Грамату „за вишегодишњи подвижнички ради изузетан допринос у материјалној помоћи за реализацију Сабора“ добио је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, а у његово име признање је примио саветник Мирољуб Радосављевић.
У уметничком делу програма учествовали су Мешовити хор Шуматовац из Алексинца, са дугом традицијом хорског певања од давне 1887. Године. Диригент хора је професорка Марија Зовко. Драмска уметница Ивана Жигон казивала је песме из Зборника, док је програм изванредно водила Слађана Бушић.
Саборовање у манастиру Раковици
У 16,00 сати у манастиру Раковици почело је саборовање песника заступљених у Венцу изабраних. Песнички венац изабраних бесцен-стихова Господу у знамен потврђују оправданост очекивања да и на прагу двадесет првог века има наде за човека, без обзира на то што се одјек о том сазнању нешто слабије чује. Посебан тон и сензибилитет овој јединственој књижевној творевини и самом Сабору дају његови гости, знаменита имена савремене српске књижевности, и то је препорука ствараоцима да део свог стваралачког опсега посвете вери у Творца свега света.
Окосницу организације и овогодишњег Сабора чинили су Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица, и Милан Недељковић, уредник књижевног програма при Центру за културу и образовање, са својим блиским сарадницима и службеницима Центра за културу и образовање Раковица.
Реализацију овогодишњег Сабора духовне поезије омогућили су: Српска Православна Црква и манастир Раковица, Удружење књижевника Србије, Српска академија наука и уметности, Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама, Секретаријат за културу града Београда и Градска општина Раковица, предузеће "Транснафта" из Панчева и Издавачка фондација Архиепископије београдско –карловачке.
Свечаном песничком дану Седмог међународног сабор духовне поезије присуствовали су представници јавног и културног живота Раковице и других београдских општина, затим протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, проф. Православног богословског факултета у Београду и председник Одбора за верску наставу у Архиепископији београдско-карловачкој; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; протојереј-ставороф Димитрије Калезић; директорка Центра за културу и образовање Раковица мр Наташа Николић, председник ГО Раковица Владан Коцић, заменик председника општине ГО Раковица Душан Ђаковић, већник за културу Снежана Предојевић и остали већници ГО Раковица.
Зорица Зец