Седми васељенски сабор – његов одјек у црквеној уметности (одабрана документа)

Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију објавила је уџбеник - првенствено - за студенте дипломских мастер студија, али и за студенте основних студија, и студенте Богословског факултета, и ученике Богословија. Аутор зборника Седми васељенски сабор - његов одјек у црквеној уметности (одабрана документа), протојереј-ставрофор др Радомир Поповић осведочени је историчар, сакупљач и преводилац докумената (извора) значајних за одређене периоде у историји Православне Цркве.

Овај мали зборник документа везаних за Седми васељенски сабор настао је са циљем да истраживачима и читаоцима пружи што већи број изворних докумената - обавештења о догађајима и приликама у којима се одвијала дуга борба за црквено поштовање Светих икона. Према речима аутора, о богословљу иконе, њеном смислу и значају за веру писано је много, и још увек настају веома вредне студије на поједине аспекте везане за Свете иконе. Аутор се потрудио да донесе што више изворних докумената које сам изналазио из до сада најбољих издања, као што је познати корпус Ј. Д. Манси, који је, додуше, по много чему већ застарео, али га научници и даље користе као најпотпунију збирку докумената Васељенских и помесних црквених сабора, на Истоку и на Западу. Одабир докумената је овде донет хронолошки - по времену настанка, тако да је читаоцу и истраживачу могуће да од самог почетка прати развојни пут настанка иконоборства - све до његовог краја, у трајању од преко стотину година.

У зборнику су заступљени највећи богослови тога времена, бранитељи Светих икона почев од папе Григорија II, патријарха Германа, Преподобног Јована из Дамаска, затим посредни и непосредни учесници самог Седмог сабора (787): патријарх Тарасије, папа Адријан, царица Ирина и цар Константин, и други делатељи - епископи и монаси. Но, ништа мања нису била искушења за Цркву и иконопоштоваоце ни у времену после Седмог сабора. Велики је допринос Преподобног Теодора Студита и Светог Никифора патријарха цариградског у другом таласу иконоборства. Победни венац оних који су допринели коначном тријумфу Светих икона у Цркви украшен је и светлим и светим ликом царице Теодоре (Синодик православља из 843. године) и нешто касније Светог Фотија патријарха цариградског, у време којег је Сабор из 787. године потврђен и признат као Седми васељенски сабор хришћанске Цркве.

Сва документа аутор зборника је преводио са изворног грчког језика, консултујући најбоље француске или руске преводе. Документа која су већ преведена, преузео је назначујући при том ко је, када и где, и са ког језика учинио и објавио превод. Уз нека документа дописани су мали, пратећи коментари - напомене које појашњавају сам текст. Значајно је и то што је аутор из обилне библиографије настојао да приложи најбољи избор као упутство за даља и шира истраживања на поједине области везане за Свете иконе.

Овај приручник је пре свега намењен студентима - последипломцима Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду где је аутор дугогодишњи предавач и декан.

Циљ је био да им се олакша што потпуније и свестраније савлађивање ове, за будуће иконописце и консерваторе - чуваре православног хришћанског духовног наслеђа, веома важне области богословља.

Зборник се састоји из Увод, затим о одељцима о Саборима васељенским уопште; па о Седмом васељенском сабору; затим је донето неколико најбитнијих докумената за тај период: Посланица Германа цариградског патријарха Јовану
синадском епископу, Посланица патријарха Германа епископу Константину Наколијском, Посланица цариградског патријарха Германа епископу Томи Клавдиопољском, Слово патријарха цариградског Германа о Крсту и Светим иконама и против јеретика; па онда и Прва посланица папе Григорија II цару Лаву Трећем, Друга посланица папе Григорија II цару Лаву Трећем, Посланица папе Григорија II патријарху Герману; од Светог Јована Дамаскина Апологетска слова против опадача Светих икона, затим ту је и Одлука јеретичког сабора у Јерији 754. године, па Апологија новоизабраног Тарасија цариградског патријарха (783), па Писмо цариградског патријарха Тарасија римском патријарху (папи) Адријану, Друга посланица патријарха Тарасија папи Адријану, Посланица патријарха Тарасија Источним патријарсима у Антиохију, Александрију и Јерусалим, Посланица Источних патријараха цариградском патријарху Тарасију, Саборна посланица Теодора, најсветијег патријарха јерусалимског, Посланица папе Адријана цару Константину и царици Ирини, Посланица папе Адријана патријарху Тарасију, Цар Константин и царица Ирина најсветијим епископима сабраним на Сабору у Никеји (787), Посланица Сабора најблагочестивијим и најсветлијим владарима нашим Константину и Ирини, Одлука Светог и великог Сабора васељенског, другога у Никеји, Орос вере Седмог васељенског сабора и Канони Седмог васељенског сабора. Од Светог Теодора Студита објављено је Писмо Платону, своме духовном оцу, о поштовању икона, а затим Синодик у Недељу Православља, Из посланице Светог Фотија Михаилу кнезу бугарском, Окружна посланица Светог патријарха Фотија. На крају зборника дати су Библиографија, Литургијски спомен Васељенских сабора, Скраћенице, Наводи из Светог Писма у канонима Сабора, Водич кроз каноне Васељенских сабора и Азбучник појмова у канонима Васељенских сабора

Извор: Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију