Седница Епархијског савета Епархије бачке
После свете Литургије која је служена у Саборном храму у Новом Саду, Епископ бачки др Иринеј служио је Чин призива Светога Духа, чиме је благословио почетак седнице Епархијског савета Епархије бачке. Епископ Иринеј се, том приликом, бираним речима обратио члановима Епархијског савета, Епархијског упаравног одбора и свима присутнима, рекавши:
Уважени, драги чланови Епархијског савета наше Епархије и Епархијског управног одбора наше Епархије и сви Ви овде сабрани, браћо и сестре.
У току и склопу ове свете Божанске Литургије, на данашњи празник, ми смо извршили и призивање Духа Светога, по древном чину и обичају наше Цркве, да би нас Господ оснажио и даром Својих Светих Дарова Тела и Крви Христове, пре свега, а и благодаћу и мудрошћу и разумом Духа Светога, истовремено, јер та два дара увек иду заједно. Ми када се причешћујемо, примамо у себе Господа Христа, а и тиме постајемо храм Духа Светога. Где је Христос, ту је и Дух Свети и где је Дух Свети, ту је и Христос и, наравно, ту је и Отац Небески, ту је на делу Света Тројица, Бог наш.
Ми смо сабрани за једно дело које некима може изгледати споредно у животу Цркве, дело које се тиче организационих, структурних, тако да кажем, и финансијских димензија живота Цркве овде на земљи. Међутим, то дело има значај у целини делатности и службе у Цркви, јер и проповедње речи Божје и свештенодејствовање Јеванђеља, служење свете Евхаристије и светих Тајни - све је је то битно, то је спасоносно за живот света, али није само свако од нас дух, него је и тело, тако и саборни Организам Цркве истовремено има и своју духовну и своју материјалну димензију и оне нису паралелне једна са другом, одвојене једна од друге, него се прожимају.
Када служимо Божанску Службу и проповедамо реч Божју, то по правилу чинимо у храму, ређе у другим просторијама. И данас када будемо одржавали своју седницу, одржаваћемо је у једној црквеној згради, згради коју је неко требало да подигне, а неко треба и да је одржава. Све је то једна јединствана целина. Не можемо посматрати духовну димензију живота Цркве као саму себи довољну, а не можемо ни материјално и организационо посматрати као саму себи довољну. Она је циљ и средство ради развијања духовне делатности Цркве, а та опет има за свој циљ и своје средство спасење народа Божјега, спасење света, спасење укупне Божје творевине. Зато учествовати у раду оних тела која брину око организације, устројства и финансијског и материјалног пословања Цркве јесте веома одговоран и свет посао и значи, такође, саслуживање епископату и свештенству у његовом суштинском делу, јер је то све заједно повезано и, како рекох, међусобно се прожима. Зато смо и призивали Духа Светога. Када би то била нека споредна делатност, рекли бисмо, довољно је да имамо стручњаке међу собом, некога правника, некога финансијског стручњака, неког, рецимо, за неку другу делатност, па сад сви заједно помоћи ће Владици и свештеницима који нису све то могли да савладају стручно. То није довољно. Све је то потребно, али је првенствено важно да Дух Свети буде у нама и међу нама, да нас Он умудри, надахне и оспособи за одговорно вођење црквених послова.
Зато ја, са захвалношћу за то што свако од Вас одваја одређено време од свога времена и својих обавеза и својих породица и што се труди да са љубављу и самопожртвовањем учествује одговорно у животу и мисији Цркве, све Вас поздрављам, а молим и сву нашу браћу и сестре, остале који нису непосредно укључени, да се укључе својом молитвом и својим добрим жељама.
Ми живимо у времену када злурадо и злонамерно многи гледају да уоче негативне појаве и поступке у животу оних који служе у Цркви Божјој, па када их не нађу и нема, онда их измишљају, лансирају их у медијима и ми смо у положају да непрекидно треба да доказујемо да лажу и клеветају говорећи и о Цркви и о епископима и о свештеницима, а и о верницима. Свакога дана и свакога часа нападају и клеветају и лажу, горе него у време борбеног безбожништва које је деценијама владало у нашој земљи. Прикривају се, наводно, иза неких права, европских стандарда и тако даље, а и даље је у душама њиховим иста она паклена мржња на Бога и на све што је Божје, које су учили од детињства, нажалост, и сви који у томе раде. Али ми нећемо одговарати таквом злобом на њихову злобу, него ћемо одговарати тако што ћемо одговарати шта Црква стварно јесте и шта чини. И то је наше дело и то је аргументација коју, не само удружени безбожници него ни све силе пакла, не могу победити. Зато смо и призвали Духа Светога да нас Он, управо, на то све надахњује и да нас за то чини способнима. Нека Бог дâ да сви саборно, сложно, у јединству вере у Господа, наде на Господа и љубави у Име Његово, да то наше дело сви вршимо, јер смо у Цркви сви за све одговорни. Може се рећи да без благослова Епископа или свештеника нема напретка у животу једне хришћанске заједнице; то је тачно, али ни без подршке и молитве и љубави свих чланова те заједнице не може ни тај свештеник, ни тај епископ да учини ништа сам од себе. Нека нас, дакле, благодат и сила и љубав Духа Светога просвећује, умудрује и руководи и у нашем данашњем раду који ће сада уследити, а и у све дана нашега живота на земљи. Амин.
Седница је одржана у суботу, 30. марта 2013. г., у свечаној дворани Црквене општине новосадске, у Змај Јовиној улици број 4.
На овом редовном заседању чланови Савета су усвојили извештај о раду Епархијског управног одбора за претходну годину, завршни рачун Епархије бачке за 2012, као и предлог буџета посебних потреба Епархије бачке за 2013. годину
На крају, Владика Иринеј је заблагодарио Епископу јегарском Порфирију и присутним члановима Епархијског савета на љубави и уложеном труду у вршењу њихове одговорне службе.
Извор: Епархија бачка
