Село Подгорја у Општини Мркоњић Град
Село Подгорја у Општини Мркоњић Град дијели се на два дијела и то: Доња и Горња Подгорја. Као и многобројна друга крајишка села и Подгорје- Доња и Горња доживјеле су судбину расељавања својих становника, па скором и пустошење. Томе је доприњела прије свега: небрига Државе за своје становнике, односно отсуство добре воље да се ''во вренја она'' народу обезбједе путеви, електрична енергија, вода и сва друга техничка достигнућа.
Иначе село је подјељено и парохијски. Доња Подгорја припада парохији Пецка, а Подгорја Горња парохији Герзово. Који си били разлози оваквој подјели није познато, али ето до данас је то остало како је било прије креирања Епархије бихаћко-петровачке. И кад су сви очекивали да ће ово село за свагда нестати и ичезнути као насељено мјесто, гле десило се необично чудо. Изненада прије 5-6 година почела је прича о градњи једне мање цркве у Доњој Подгорији. Како каже Њ.Пр.Епископ Хризостом '' била је то моја стална молитва кад год би пролазио овим путем ка Гламочу и обрнуто из Гламоча. Осјећао сам да ту на овом предивном платоу који се тако издашно простире пред нама недостаје црква. И док сам тако размишљао и молио се, гле, одједанпу се почиње остваривати оно мољено и више од тога. Прво парохијани Д.Подгорје на челу са својим парохом о.Николом Пеном узимају благослов да граде храм Св.Василију Острошком. И само што тај храм завршисмо и осветисмо, гле појавише се људи из Г.Подгорје који затражише да и они подигну једну мању цркву и то св.великомученице Недјеље и преподобне мајке Ангелине српске. Дадосмо благослов и за само годину дана храм би подигнут и освећен. Могу да кажем да сам више него пресрећан и Богу благодаран за овај благослов. Данас сам још срећнији јер поред двије цркве и двије братске куће, које у међувремену подигоше поред цркава, села добише по први пут у својој истроији и асфални пут. Ово је заиста невјероватно. Данас већ многи расељени по Војводини или људи који живе у Мркоњићу или Бања Луци радо долазе и почињу да се интересују за њихова стара имања. Планирају да обрађују своје давно напуштене њиве и воћњака. То нас уистину радује и неизмјерно весели. То смо управо и казали приликом градњи и освећења ових храмова да ће они бити ти који ће емотивно и физички вратити расељене њиховим старим огњиштима. Ако Бог да те се обнови и ускотрачна пруга биће то велики помак унапријед. Неопходно је истаћи и похвалити породице и људе који су највише доприњели овој историјској промјени, а то су породице: Анђелић, Богојевић, Дакић и Тегелтија. Имена су њихова већ уписана у историји не само наше епархије, већ и свог села и овог читавог краја'' закључио је Владика своје кратко обраћање приликом ове посјете.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
