Семинар у Цариграду поводом јубилеја Миланског едикта

Верске слободе данас –
Милански едикт цара Константина: 1700 година касније

У петак, 17. маја 2013. г. Васељенска Патријаршија је, у сарадњи са Саветом европских бискупских конференција, обележила 1700. годишњицу „Миланског едикта“  цара Константина Великог међународним и међурелигијским једнодневним семинаром  у хотелу Конрад у Истанбулу.  Само неколико дана пред прославу празника Светог Константина и Јелене  по новом календару, у граду који је основао цар Константин и по коме је добио име, одржан је семинар под покровитељством Реда Светог апостола Андреје.  Семинаром  су сапредседавали Митрополит Француске Емануил (Васељенска Патријаршија)  и председник Савета европских бискупских конференција Кардинал Петер Ерде.

Његова Свесветост Патријарх васељенски Вартоломеј отворио је семинар уводним говором, а такође је следећег дана организовао поклоничко путовање са учесницима семинара до места престављења Светог цара Константина у Никомидији.  У Недељу мироносница патријарх Вартоломеј је началствовао на светој Литургији у историјском Светом манастиру Животворног извора у данашњем месту Балукли.

Током овог викенда у раду семинара су учествовали представници помесних Православних Цркава као Његово Блаженство Католикос и Патријарх грузински Илија II, и великодостојници Александријске, Антиохијске, Јерусалимске, Руске, Српске, Румунске, Бугарске, Грузинске, Кипарске, Грчке, Пољске и Албанске Цркве. Поред званичних делегата из Савета европских бискупских конференција, били су и други представници Римокатоличке Цркве као Надбискуп Антоније Лучибела, апостолски нунције у Анкари, и бискуп Луја Палатра.

Српску Православну Цркву је заступао Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј у пратњи протојереја Гаја Гајића.

Саопштење са семинара о Миланском едикту у Цариграду

Милански едикт – 1700 година касније

Семинар о верским слободама, коју заједнички организују Васељенска Патријаршија и Савет европских бискупских конференција, одржан је у Истанбулу, у Турској од 17. до 18. маја 2013. г. Његова Све-Светост Патријарх васељенски Вартоломеј званично је отворио семинар и одржао уводни говор, док је Његова Светост Папа Фрања упутио учесницима поруку.

Делегати су се помолили за двојицу сиријских архијереја Алепа, и то  грчког православног Митрополита Павла Јазигија и сиријског православног Митрополита Мар Григорија Јована Ибрахима, а који су отети пре скоро месец дана.

Митрополит Француске Емануел (Васељенска Патријаршија) и Кардинал Петер Ердо из Савета европских бискупских конференција заједно су председавали семинаром. Следи једно кратко Саопштење које је настало на овом међународном и међурелигијском семинару на којем су учествовали високи црквени великодостојници, професори и делегати.

Имајући у виду ранохришћанске корене верских слобода и напредног договора из 313. године између царева Константина и Ликинија, данас познатог као „Милански едикт“,  где се каже: да је слобода вероисповести својствена сваком људском Богом створеном бићу; да верска слобода подразумева да се политичка власт никад не сме идентификовати са одређеном вером на рачун других, док се, уместо тога, од ње очекује да штити правду, мир, слободу и солидарност између свих грађана; да држава мора да призна постојање лепезе божанског закона, који свака заједница одређује на основу сопствених веровања,

1. И Католичка и Православна Црква држе да је верска слобода вредно полазиште и свештено надахнуће њиховог социјалног учења и канонске дисциплине.

2. Верска слобода, у шта спада и слобода богослужења, сматра се  слободом сваке личности да исповеда своју веру без спутавања од стране државе или било које личности или институције. У том смислу, верска слобода се подразумева и као слобода верских заједница и других религијских организација да јавно врше богослужење, школују се и баве добротворном делатношћу.

3. Црква и држава су различите установе, али нису независне једна од друге. Међусобна самосталност и аутономија, као и сарадња између Цркве и државе,  јесу основна начела у односима између Цркве и Државе. Држава мора поштовати верске слободе свих верујућих и њихових верских заједница у изградњи друштвеног поретка  заснованог на правди. У ситуацији  када једна већинска религија  ужива заштиту државе, морају се гарантовати верске слободе мањинских верских заједница. Држава не сме да негује прозелитизам у корист одређене вероисповести. Она је у обавези да штити заједничко добро и хармонију међу грађанима различитих вероисповести.

Наше Цркве подржавају Повељу Уједињених нација о грађанским и политичким правима из 1966. године, која говори о одговорности званичних власти кад је у питању остваривање верских слобода на терену. „Слобода да се исповеда вера или веровања, може бити подложно само оним ограничењима која су наведена у закону, а неопходна су ради заштите јавне безбедности, реда, здравља или морала или основних права и слободе других.“ (чл. 18 §3).

Иста Повеља (чл. 18 §4) сматра да је верска слобода право да свака верска заједница руководи својим вероисповедним школама како би образовала своје кадрове према својим вредностима и верским уверењима. Иста норма се тиче и организације сваке Цркве и верске заједнице, примене једнаких права кад су у питању хуманитарне и добротворне активности, као и законског  гарантовања власништва верских заједница.

Папа Фрања је истакао у поруци да „заједничко сведочење Христових ученика у Европи треба да помогне ширењу благе вести спасења до свих крајева Земље, апелујући на грађанске власти свуда у свету да се, у светлу Константиновог историјског декрета, поштује право верника да исповедају веру слободно и да свуда јавно изражавају своју веру.“ Истовремено, Његова Светост је „позвао све грађане Европе да препознају улогу коју је хришћанство имало у изградњи наше културе, и да и даље као хришћани доприносе у овом смислу.“

На крају, Патријарх васељенски Вартоломеј је подсетио учеснике симпосиона да „темељна  људска права, за која се боре сви народи и друштва, али која се често доживљавају у смислу одмазде која не осликава дух Јеванђеља или хришћанства, обухватају духовне вредности које је цар Константин усадио  у организацију и структуре свога Царства, јер је сагледао и предвидео да је то био једини начин да се обезбеди напредак и очување мира." Његова Све-Светост је закључио: „То су у суштини исте вредности које је савремени свет наследио, с тим да су се носиоци тих права променили, па човечанство сада званично проглашава да не верује у Бога и да је време хришћанства прошло. Па ипак, упркос овим поклицима, хришћанство и Истина не само што не застаревају, већ су, штавише, све присутнији.

Извор: Васељенска Патријаршија