Семинар за вероучитеље у Зајечару

Семинар за вероучитеље у Зајечару
Семинар за вероучитеље у Зајечару
Семинар за вероучитеље у Зајечару
Семинар за вероучитеље у Зајечару

Семинар „Катихизис некад и сад: оригинални текст у настави православног катихизиса“, Зајечар, април 2014.

Желећи да омогући континуитет сталног стручног усавршавања вероучитеља из стручних области, а ослањајући се на своје деценијско искуства у раду са вероучитељима и на катихизацији ученика основних и средњих школа, чланови Одбора за просвету и културу Епархије браничевске, са благословом председника Одбора, његовог преосвештенства епископа пожаревачко-браничевског г. Игнатија, за школске 2012/2013. и 2013/2014. године акредитовали су три програма стручног усавршавања.

На позив Одбора за веронауку Епархије тимочке и са благословом његовог преосвештенства епископа тимочког г. Јустина, чланови Одбора за просвету и културу Епархије браничевске су за активне вероучитеље на територији Тимочке епархије одржали један од акредитованих програма стручног усавршавања запослених у образовању под називом „Катихизис некад и сад: оригинални текст у настави православног катихизиса“. Програм је у Каталогу републичког Завода за унапређивање образовања и васпитања заведен у област друштвених наука под редним броје 180.

На почетку рада семинара епископ Јустин се обратио гостима – предавачима и учесницима – својим вероучитељима. Владика је изразио радост што се указала прилика да се састане са својим вероучитељима, али најпре да служи Свету Литургију тог дана у Зајечару и да се сви заједно причесте. Указао је на Евхаристију као извор хришћанског идентитета и сваке службе, па и службе катихете. Подсетио је да се за мисију наше Цркве кључни догађај десио када је 2001. васпостављена настава веронауке у школама на територији Републике Србије, у чему је и сам учествовао. Владика је нагласио да вероучитељ треба да сведочењем, својим животом, а не толико наметањем информација, пренесе деци дар Божији, који нам је Христос донео. Али да би то постигао, вероучитељ треба да је утемељен у црквеном животу. Као такав, он ће, не само деци, већ и колегама професорима нудити избор једног новог начина живота.

При крају, Владика тимочки је пожелео срећан рад учесницима семинара, са циљем да у духу заједнице разреше многе дилеме и нађу заједнички пут у дефинисању веронауке као кључне просветне реалности у нашој Цркви.

По завршетку уводног обраћања Епископа, аутор семинара, протођакон Златко Матић, се осврнуо на техничке детаље семинара.

Своје излагање је затим започео анализирањем етимологије речи „катихизис“, а затим и излагањем историјског прегледа улоге катихизиса у животу хришћанске заједнице првих векова. Као узор литургијске катихезе предочене су Катихезе св. Кирила Јерусалимског, настале у „златном веку патристике“. Протођакон Златко је у основним цртама представио актуелно и неопходно штиво догматског и евхаристијског богословља, које је садржано у Катихезама јерусалимског оца Кирила, а које би могло да представља потку нашег данашњег катихетског рада, нашег сведочења евхаристијског сусрета са Господом и његовим ближњима.

Након искрене и тексту верне анализе литургијског катихетског богословља овог светог пастира, аутор је извршио педагошко-догматску синтезу и упоредио те ставове са савременим планом и програмом Православног катихизиса за основну и средње школе, који се примењују у Верској настави у Србији. Наиме, актуелни план и програм Православног катихизиса, који је методолошки, садржајем и циљевима у потпуној сагласности са изворним, светоотачким визијама катихизације, обавезује предавача да указује на литургијско искуство будућег Царства, као и на циљ да ми и сва твар прерастемо у космичку Литургију Царства небеског.

Као закључак предавач је вероучитељима поново нагласио сотириолошки значај њиховог позива: садржај и циљ катихеза IV и XXI века је исти —  бесмртности катихумена, односно ученика.

Будући да је циљ веронауке као изразито литургијске катихезе недовољно схваћен, нажалост, у свим структурама пројекта веронауке, његово представљање је и на овом семинару провокативно деловало на развој позитивне дискусије и доношење заједничких закључака, али и на стварање жеље за даљим сусретима овакве врсте.

Извор: veronauka.sabornost.org