„Сеоба Срба“ Паје Јовановића у историји светске уметности
Протеклог месеца је светској јавности представљена књига „Увод у уметност деветнаестог века“ (An Introduction to Nineteenth-Century Art) једног од водећих светских стручњака на овом пољу, америчке професорке Мишел Факос (Michelle Facos).
Књига се појавила у издању престижног Routledge издавача.
На нешто више од 400 страна проф. Факос истражује доминантне токове и појаве у историји уметности деветнаестог века. Оно што ову књигу чини важном није само систематизовање различитих тенденција, уметничких дела и аутора, већ и регионални и проблемски приступ питањима уметности овог периода. Проф. Факос истражује друштвене околности које су утицале на иконографију и стил уметности, укус као и интелектуална стремљења у култури тог доба.
У 14 поглавља колико књига садржи, читалац се може упознати са разноврсном проблематиком: од начина на који је уметност артикулисала историјске прилике и револуције, преко установљавања нових институција уметности и друштва које до тада нису постојале или су постојале на другачији начин, до односа уметности и природног амбијента, проблема колонијализма, империјализма и оријентализма као важних чинилаца модерног друштва и културе, појаве фотографије и њеног односа према ликовним уметностима, односа индивидуализма и колективизма, руралног и урбаног амбијента и њихових утицаја на формирање модерне културе и уметности. Иако су проблеми којима се ауторка бави веома сложени, они су изнети на органски начин, изузетно добро поткрепљени у изворима, стручној литератури и темељном ширем разумевању историје идеја и интелектуалних токова овог периода. Сви наведени феномени су од значаја за контекстуализацију и разумевање уметности деветнаестог века и њен утицај на касније токове. Изузетно искуство проф. Факос као предавача и истраживача, обезбедило је да, и поред широког спектра тема кроз чију призму се посматра уметност деветнаестог века, излагање буде компактно и методолошки беспрекорно.
Посебан значај ове књиге када се говори о нашој уметности се састоји у томе што је међу општи преглед светске историје уметности овог периода уврштена и слика Паје Јовановића „Сеоба Срба“ која се иначе налази у згради Патријаршије у Београду. Анализа српске уметности кроз призму „Сеобе“ Паје Јовановића је понуђена читаоцу у оквиру истраживања односа уметности и рађања националног идентитета као типично деветнестовековних појава. У том контексту је проф. Факос дала преглед прилика у Француској, Русији, Србији, Пољској, Финској и Мађарској.
Ауторка даје кратак приказ каријере Паје Јовановића и успехе које је имао на студијама и касније са својим сликама у лондонским галеријама Валис и Тут. Сама „Сеоба“ је настала као поруџбина Патријарха Георгија Бранковића за миленијумску изложбу у Будимпешти 1896. године, којом је обележавано 1000 година постојања Угарске монархије.
Сеоба је предвођена Патријархом Арсенијем III Јовановићем (чији лик заправо представља портрет Патријарха Бранковића), који у руци држи позив цара Леополда I Србима да се населе на територији Аустро-угарске монархије. Позив је упућен као награда за српску храброст, пожртвованост и лојалност бечком двору. Идеја Патријарха Бранковића је била да се покаже како Срби долазе на територију Аустро-угарског царства не као избеглице већ као поносан народ, коме и сам бечки цар указује поштовање за њихов допринос у борби против Турака.
Јовановић заправо прави својеврстан парадни портрет српског друштва. Он представља све друштене слојеве, сељаке, војнике, аристократију, свештенство... Слика је требало да сведочи, како својом иконографијом и стилом, тако и својим монументалним димензијама (580 x 380 цм) о трагичној и славној прошлости, као и о значају стицања независности 1878. године.
Доводећи у везу прилике како социјалне тако и уметничке у Србији 19. века са онима у остатку Европе, проф. Факос показује изузетно познавање историје на Балканским просторима, укључујући и историју Срба.
Проф. Факос је у склопу припрема за публиковање ове своје књиге имала прилику и да лично види „Сеобу Срба“ у згради Патријаршије, љубазношћу г. Владимира Радовановића, садашњег директора музеја Српске Православне Цркве.
Значај уврштавања прилика на нашим просторима у један општи преглед светске уметности 19. века је веома велики, имајући у виду да наша уметност новијег времена није била на адекватан начин пропраћена у светским оквирима нити је њен значај уочен и детаљније обрађен у литератури ван наших простора. Овим се отварају врата за ново вредновање наше уметности у односу на токове у другим деловима Европе и света као и за сагледавање међусобних утицаја и веза које су одувек постојале између токова уметности и културе на нашим просторима и онима на западу Европе и, касније, на територији северне Америке.
Мишел Факос је редовни професор историје уметности на Индиана универзитету у Блумингтону (САД). У току своје богате каријере добијала је нека од најзначајнијих стручних признања за свој рад као и престижне истраживачке стипендије како у Сједињеним државама тако и у Европи. Поред својих истраживања на пољу уметности деветнаестог и двадесетог века, проф. Факос је и изузетан интелектуалац, који веома критички сагледава не само историјско-уметничке процесе него и историјска, друштвена, политичка и религиозна дешавања и њихову везу са културним стваралаштвом.
др Давор Џалто
Извор: Православље
