Сећање на Десaнаку

На данашњи дан, 16. маја 1898. године, у Дивцима крај Ваљева рођена је Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности и једна од најпознатијих српских песникиња. Носилац је многих награда (Вукове, Његошеве, Бранкове и Змајеве). Завршила је Филозофски факултет у Београду и радила је као професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду.

Објавила је око 50 књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Међутим, остаће упамћена, првенстввено, по пјесмама: Крвава бајка, Предосећање, Стрепња, Пролећна песма, Опомена, На бури, Тражим помиловање, Покошена ливада.

ОБЈАВИТЕ ЈЕДНОМ НА ВЕЛИКА ЗВОНА

Закрчене су земља и васиона
од жалосних о људском бићу вести.
Објавите једном на велика звона
измирења, покајања, благовести.  

Не јављајте само за земљотресе,
покрадене мисли, покрадене своте.
Јавите и када се радости где десе,
кад се отвори у коме вулкан доброте.  

Не вадите само блато из гата,
има ваљда, негде, и песка понеко зрнце,
понека љуспа злата.
Јавите нам каткад да су помиловали
другомишљенике, упорнике и Црнце.  

Разгласите и по неколико пута
и добра као што се зла разгласе,
и моћи ће, можда, мржња да се спута
и љубави, бар трун, да се спасе.  

Јавите нам да се нашао, негде, неко,
ко је прославио суседову славу,
уоквирио и његова барда.
Јавите да је добрих звезда пала
на нашу планету цела милијарда.

Извор: Епархија зворничко-тузланска