Сећање на крај Другог светског рата и ослобађања концентрационих логора

Ових дана навршавају се 72 године од завршетка Другог светског рата и ослобођења концентрационог логора Маутхаузен. Тим поводом у Аустрији се одржавају бројне манифестаације. Најважија традиционална прослава сећања на ослобођење одржана је у недељу, 7. маја у спомен-парку у Маутхаузену, као и у понедељак, 8. маја, „празник радости“ на Бечком Хелден тргу. 8. мај означава заправо капитулацију немачке војске и дефинитиван крај национал-социјалистичког терористичког режима. Томе је од стране уједињених трупа претходило 27. јануара 1945. ослобађање логора за масовно убијање у Аушвицу (Биркенау) као и логора Маутхаузен, 5. маја 1945. године.

Комеморација у Маутхаузену се обележава под мотом „Интернационализам повезује“.  У спомен-капели у Маутхаузену је у 9,45 часова служена молитва коју је предводио римокатолички бискуп Линца Манфред Шојер, лутерански бискуп Михаел Бинкер, а у присуству грчког православног свештеника Јоаниса Николитиса. Заједничко прослављање ослобођења отпочело је у 11 сати.

С обзиром на то да највећи број жртава логора (преко 90 процената) нису били ни Немци ни Аустријанци, овакво обележавање је од међународног значаја и представља највећу комеморативну свечаност у свету, саопштио је Одбор за Маутхаузен Аустрије у медијима. Вили Мерни, председавајући Одбора, је рекао, између осталог: -Тежња за повезивањем народа све више се сматра претњом за националне интересе. Међутим, завет Маутхаузена нас обавезује на интернационалност. Чежња ка томе је наш одговор понижавању „других“.

Преживели из логора Маутхаузен су 16. маја 1945. дали свечано обећање: -Након што смо сами стекли слободу и изборили слободу наших народа,желимо да сачувамо међународну солидарност логора у нашем памћењу и из тога извучемо поуке.“
Концентрациони Логор Маутхаузен је, по речима Одбора за Маутхаузен, важио за најозлоглашенији у систему логора, будући да је за многе заточенике долазак у њега значио долазак у логор смрти. Лица са ознаком „РУ“ – (Rückkehr unerwünscht, што значи „повратак непожељан“) била су од почетка осуђена на смрт. Пре свршетка су били изложени тешким радовима и израбљивању. Радови на каменолому су обележили њихову свакодневицу, те је логор за све заробљене био место терора. Најозлоглашенији је био казнени вод каменолома. Они који су дошли у немилост гестапо-а или руководства логора, додељивани су казненом воду ради убијања. Морали су читав дан од каменолома преко „степеница смрти“све до логора да преносе гранитно камење тешко 50 килограма. Ко год да је запао том казненом воду, није преживео. Отуда и назив „степенице смрти“ као један од многих симбола окрутности у логору Маутхаузен.

Против популизма и национализма

По пети пут је и у Бечу обележен „празник радости“ на Хелден-тргу (Тргу хероја). Приредба је била отворена кратким видео клиповима амбасадора ослобођених народа, израелског Министарства културе, Удружења „Комеморативна служба“ и архива Аустријског отпора. Кратка обраћања државног канцелара Кристијана Керна, вицеканцелара Митерленера и других политичара такође су у оквиру ове комеморације. У средишту теме је савременица логора Луција Хајлман. Преживела је национал-социјалистички режим заједно са својом мајком, и то захваљујући интервенцији пријатеља њеног оца који их је сакрио од нациста. Лично је присуствовала Хитлеровом говору о „Аншлусу“ (припајање Аустрије Немачкој) на Хелден-тргу у Бечу 1938. године. Тадашња атмосфера је за њу представљала озбиљну претњу и знала је да јој ту није место.

-У временима када популизам и национализам у Европи јачају, историја не сме да се заборави како се не би поновила, казао је за медије Вили Мерни, председавајући аустријског Одбора за Маутхаузен, и додао: -Никако не смемо допустити да преко распиривања страха и хушкања ксенофобија и мржња заузму место у нашем друштву.

Завршница комеморативних свечаности обележена је концертом Бечке симфоније.
Аустријска национална телевизија је програм преносила уживо. Између бројних личности јавности су се обратили и бивши председник Фишер и кардинал Кристоф Шенборн.

Према Катпрес-у приредио јереј Никола Баловић, парох у Фелдкирху