Сећање на митрополита Хаџи Саву Косановића

Поводом годишње свечаности и помена митрополиту Хаџи Сави Косановићу, које организује Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“, 24. фебруара 2017. године одржана је конференција за новинаре на којој су представници медија упознати са програмом овог догађаја.

У име организатора обратиo се Милутин Мићовић, који je најавио да ће у оквиру свечаности, којима се обиљежава годишњица Владике Саве Косановића, у суботу 25. фебруара, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, бити одржана промоција другог броја Љетописа Бањана и Рудина, чији издавач је само Удружење.

Овај Љетопис, према Мићовићевим ријечима, сабира историјско, етнолошко, културно наслеђе поменутог простора, али се не ограничава, него шири трагом људи који су одлазили и стваралиу другим мјестима. Етнолошка истраживања, везана за простор Бањана и Рудина могу се пратити од прије више деценија, а с обзиром на то да су се и интензивирала, појавио се довољан број аутора који су стварали своја литерарна, научна, историјска, етнолошка дјела.

-Настала је потреба да се створи Љетопис који ће да сабира те радове и плодове, да их обједињене представи читаоцима, највише људима који су везани поријеклом за тај крај, казао је Мићовић и додао: -Један од додатних разлога за овакву књигу, зборник јесте и идентитетска деструкција нашег простора, посебно овог у Црној Гори, гдје је на дјелу разарање темељног народног идентитета, тако да ови радови и њихови аутори аутентично свједоче своје народно, национално, језичко поријекло и на тој основи стварају квалитетна дјела која имају значај и значење за шири српски културни простор.

У дубини мотива да се покрене Удружење и овакав часопис, нагласио је Милутин Мићовић, главни уредник, јесте личност владике Саве Косановића, који је поријеклом из Бањана, а који је био Митрополит дабро-босански 80-их година 19. вијека у Сарајеву, у времену када су духовне, националне и политичке тензије биле огромне. -Личности, какав је био владика Сава Косановић, тешко је било одржати се као слободан човјек између бечке хабзуршке империје, римског царства и Цариграда, који је имао духовну надлежност над тим простором. Он је под притиском латинске пропаганде и турског империјалног пројекта морао да напусти своју катедру, али је вршио владичанску, духовну и културну мисију двадесетак година послије свог званичног одступања са катедре дабро-босанских митрополита. Треба додати да је он први српски митрополит, јер су до тада били Грци фанариоти на том простору. Он се показао као знак националног достојанства и борбености Срба на том простору и као да је, на неки начин, најавио страдање српског народа, изгон и прогон, које се дешавало цијело стољеће потом, а и у вријеме које и ми памтимо, рекао је Мићовић.

Представљајући „богат, разноврстан и интересантан садржај“ другог броја Љетописа Бањана и Рудина проф. Веселин Матовић је казао да новообјављени часопис показује да се идеја о оваквом часопису - годишњаку већ усталила и почела озбиљно да живи, те да ово гласило добија своју устаљену форму, структуру и садржај. Са устаљених десет и више рубрика, Љетопис обухвата и прати разне аспекте живота овог подручја кроз историју до нашег времена.

-Централна рубрика часописа је рубрика посвећена дјелу и личности Владике Саве Косановића. У њој су заступљени: путопис владике Саве Косановића на Синај, наставак романсиране биографије владике Саве Косановића из пера проф. др Живка Ђурковића, потом прича познатог књижевника Симе Матавуља из времена њиховог дружења у Бечу, те кратка библиографска цртица о животу владике Саве Косановића, аутора Слободана Раичевића, казао је Матовић.

Он је навео и садржај других рубрика, као што су: Историја и етнологија, Сакрално и споменичко наслеђе, Језик и памћење, Народно стваралаштво, Устаничко доба, која је посвећена бици на Вучјем долу, Наслеђе културно-историјско, Савременици, Црна Гора данас, Хумор и одмор, те помени двојици недавно преминулих оснивача Удружења и покретача часописа, а то су проф. др Благота Мркаић и проф. Момчило Мићовић. У представљању часописа учествоваће: Радомир Уљаревић, Трипко Драганић, Веселин Матовић и Милутин Мићовић.