Сећање на пострадалу децу у бањалучком насељу Српски Милановац

Сећање на пострадалу децу у бањалучком насељу Српски Милановац
Сећање на пострадалу децу у бањалучком насељу Српски Милановац
Сећање на пострадалу децу у бањалучком насељу Српски Милановац
Сећање на пострадалу децу у бањалучком насељу Српски Милановац

У Основној школи "Ђура Јакшић" у бањалучком насељу Српски Милановац данас је подигнута и освештана спомен-плоча као знак сјећања на 52 ученика ове школе која су настрадала у усташком покољу који се догодио на данашњи дан 1942. године. Освештање спомен-плоче обавили су свештеници Епархије бањалучке, након чега су ученици ове школе упалили свијеће и положили цвијеће. Подизању и чину свештења спомен-плоче присуствовали су представници Републичке и Градске организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Бањалуке, просвјетни радници, директори школа , ученици , мјештани Српског Милановца и околних насеља.

Министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић рекао је новинарима да ни након 70 година овај крвави догађај није изгубио на значају у тој бесконачној димензији нељудског и нехуманог. "Усташе, које су починиле страшан злочин 7. фебруара 1942. године - то су људи који су на дну јазбине нељудског, нехуманог и нечовјечног, јер ако растужите једно дијете ви сте сигурно злочинац", рекао је Касиповић. Он је истакао да не зна како назвати људе који су спремни да убију дјецу, осим рећи да су производили и реализовали фашизоидну идеју искорјењивања једног читавог народа.

Директор Основне школе "Ђура Јакшић" у бањалучком насељу Српски Милановац Дарко Томић рекао је новинарима да је у Архиву Републике Српске пронађен дневник у коме пише да су православна дјеца умрла, иако су усташе тог 7. фебруара 1942. године српску дјецу побиле исти дан када се десио злочин у Дракулићу. "Усташе су упале у школу у којој је била учитељица Добрила Мартиновић и од ње тражиле да одвоји православну од католичке дјеце и ту су побили 52 дјеце - на степеницама, по ходнику и клупама школе", истакао је Левајац. Он је рекао да је истина да су учитељицу затим усташе натјерале да у дневнику својом руком напише поред имена сваког дјетета да је умрло 7. фебруара 1942. године. "Након завршетка Другог свјетског рата учитељица је премјештена на друго мјесто да предаје, како не би о том злочину причала", навео је Левајац, закључујући да је учитељица касније преиспитивала своју савјест што је написала да су дјеца умрла , умјесто да су побијена.

Књижевник и професор Тихомир Левајац, који је о овом страшном злочину написао причу под називом "Прича која лута свијетом" преведену на 17 свјетских језика, рекао је новинарима да је у овој причи све што је написано истинито.

Извор: www.jadovno.com