Сећање на великог проповедника двадесетог века

Манастир Соко прославио славу, свог заштитника Светог Владику Николаја Српског

„Вечност би ми била кратка да се науживам красота Твојих“, писао је Свети владика Николај, а његових речи сећамо се на празничном бденију уочи прослављања овог великог светитеља у једном од најмлађих манастира Епархије шабачке, иначе задужбини Епископа шабачког Лаврентија роду српском.

Верни народ епархија: Шабачке, Шумадијске, Сремске, Банатске, из Републике Српске и њених градова Братунца и Сребренице,  дошао је на празнично бденије. Преосвећени Владика шабачки Лаврентије са сваким се поздрављао, поразговарао и сваког је благословио упућујући му позив да остане у манастиру и дочека празник великог Божјег угодника и молитвеника пред Господом.

Манастирска звона забрујаше над манастиром, разлеже се звук преко шума:  време је да се Богу служи и Златоустом проповеднику молитве узнесу.

Празнично бденије су служили, у присуству Владике Лаврентија: архимандрит Нифонт (Павловић), протојереј-ставрофор Драган Секулић, јереј Милан Ђурић, протођакон Стевица Рапајић и ђакон Никола Јанчић. Богослови Краловачке богословије и богослови Епархије шабачке појали су громким гласом најављујући сутрашњи празник.

Епископ шабачки Лаврентије је честитао навечерје празника рекавши да је Свети Владика Николај велики заштитник свете обитељи, манастира Соко и заштитник свих нас који долазимо у манастир и молимо се да нас од свакога зла сачува. Пожелео је Владика да нам Свети Владика Николај измоли од Господа Бога благослов и срећу, и свако добро које само одозго може да нам дође.

На тераси покрај Дома Светог Владике Николаја Српског изведен је програм, који по духовним темама сваким словом и стихом, нотом, инструментом, гласом, враћа поново речи светитеља српског, па нам изгледа да смо и ми у времену његовом, а Свети владика Николај у нашем.

Млади гуслар из Сребренице, Душан Перић, задивио нас је умећем и извођењем једног дела Небеске Литургије Светог Владике Николаја; захваљујући свом духовнику, оцу Саву из Сребренице, стигао је у Соко град да у празнично навечерје баш ово дело светитеља Николаја поје уз гусле верним чадима Српске Православне Цркве. Током извођења првог дела Небеске Литургије спустила се јака киша, небо загустило, по крову наткривене терасе ударале крупне кишне капи, те се чинило да то поновно речи Владике Николаја јаче и оштрије опомињу нас Србе о вери нашој, о времену нашем.

Најмлађи свештеник Епархије шабачке парох узовнички, јереј Бранко Јовљевић, беседио је на тему родољубља Светог Владике Николаја – како је који ред казивао о Светом Владики Николају, тако је казивао и о љубави његовој према Господу и роду српскоме, роду православноме.

„Браћо моја, жички калуђери,
Појте песму и Сави и Богу,
Јер је само љубав према вери,
Сачувала наш народ и слогу!“

Певали су ове стихове из Последње поруке Светог Николаја, која се као песма пева у народу, ђакон Никола Јанчић и теолози из Намесништва азбуковачког, Сретен Тадић и Милош Јовановић. Из манастира Свете Тројице из Белих вода код Љубовије отац Серафим је са групом Српче извео неколико композиција.

За трпезом је било места за све који су се нашли у манастиру. По благослову Преосвећеног Владике Лаврентија, за вечером се присутнима обратио протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, захваљујући  првенствено Господу и светитељима Николају Мирликијском и Николају Српском што се у ове дане попразништва Васкрсења Христовог окупљамо у великој радости у манастиру Соко:

„ ...Владика је поменуо да је тако богомдан крај као што је Подгорина, Рађевина и Азбуковица, дуго кроз векове, у новијој историји био без манастира и додао да смо се окитили са великим бројем мантија, биле  оне свештеничке, биле монашке, у мушком или женском роду, где су монахиње или монаси и расејали смо то по целоме свету. Владика Лаврентије памти те дане; и он је из тог расадника, међу првима после Другог светског рата.  А и ми који дуго памтимо, знамо да су две три епархије Српске Православне Цркве попуњавале Српску Цркву. Некако нам се није дало да имамо и манастир у своме крају. Као дете се сећам наших људи из ових крајева како су говорили: кад иду у Троношу, иду у манастиру. Не помињу име манастира. Тако кажу: Ићи ћемо за Ваведење манастиру.

Ми смо дочекали да овај манастир постане првенац у манастирској географији ових крајева, а после њега десетак манастира је никло у Азбуковици, Рађевини, Подогорини, и то се овде осећа као велики дар и велика благодат Божја...“, казивао је прота Стојадин.

Лекари, економисти, правници, занатлије, сељаци, официри, учитељи, ученици богословије... сељаци, културни радници, пријатељи манастира, дародавци... сви на једном месту окупљени око Светог Владике Николаја, и сви на трагу његове речи и дела!

После вечере приказан је документарни филм „Мисија“, у трајању од око 50 минута. Аутор филма Нена Михајловић Влајковић саопштава  колико су људи тога времена, иако многи друге нације и вере, били у стању да разумеју надахнуте речи Српског владике. Помоћ која је тада сакупљена, била је вредна око милион долара, а осим тога, његове беседе подстакле су америчке и британске грађане да се пријаве као добровољци у српској војсци. Из Америке и Енглеске отишло је да се бори у Првом светском рату у српској војци око 20 хиљада добровољаца. Ти добровољци су познати под именом Николајева Трећа армија. Та трећа армија Николаја светитеља Охридског и Жичког поткрепљена је његовим говорима у Паризу, Лондону, Њујорку... Сећање на Први светски рат, сећање на великог проповедника двадесетог века украсило је празнично вече.

Божанска Литургија

Недељно јутро је освануло сунчано. Ужурбао се народ, па од раног јутра порта врви од разговора и жамора. Чека се девет сати да звона позову на литургијско сабрање. Светом литургијом началствовао је Епископ шабачки Лаврентије, а саслуживали су: архимандрит Нифонт (Павловић), јеромонах Клеопа (Стефановић) из Епархије сремске, протојереји-ставрофори: Драгиша Стефановић, Мирко Вилотић, Драган Секулић, протојереј Митар Ђурић, јереји Милан Ђурић и Иван Полић, протођакон Стевица Рапајић и ђакон Никола Јанчић.

Причасника Светим тајнама била је пуна црква.

Славски колач је пререзао Владика Лаврентије. Домаћин славе био је г. Јован Мисојчић. Тропар Светом Николају Српском, Златоустом проповеднику, појали су богослови Карловачке богословије са верним народом.

У празничној проповеди, по благослову Епископа Лаврентија, верном народу је о данима светог Васкрсења и његовом попразништву говорио је јеромонах Клеопа, професор Карловачке богословије:

„Чврсто верујем да су наша срца још увек обасјана оном предивном и сјајном светлошћу светога Саскрсења – верујем да са радошћу ходимо улицама, идемо на посао, сусрећемо се са браћом и сестрама поздрављајући се радосним поздравом: Христос воскресе! Та светлост нека би дао Бог да увек светли у нашим срцима и да увек буде она истинска снага која ће унапредити наше животе у овим тешким временима кроз која пролазимо. Како је диван данашњи празник када  у првом реду прослављамо недељу, дан Васкрсења Господа нашег Исуса Христа. У данашњи недељни дан светлога Васкрсења прослављамо  Светога Владику Николаја  свесрпског, а можемо рећи и свеправославног, јер он и дан-данас проповеда не само у Србији -  он се проповеда на свим странама света...

Поука коју нам је дао јеромонах Клеопа јесте да будемо бољи и идемо стопама светитеља, Божјег угодника и молитвеника пред Господом Николаја Српског:

„Данашњи празник Светог Владике Николаја је позив свима нама, и мени и теби, брате Србине, и теби сестро Српкињо, и свима нама да деламо онако како је деловао Свети Владика Николај, онако како је радио Свети Владика Николај. Сваки празник је за нас позив да се пењемо више и више ка небу, ка Царству Божјем.

Свима вама добро је познат живот Светог Владике Николаја. Видели сте даје  живот овог предивног светитеља  више био пун трња него ружа, али ниједног тренутка није посустао, није завапио: Јој што ми је тешко!

Свети Владика Николај се кроз свој језик и своје проповеди кроз перо и дела вазносио и превазносио се и стигао до самога Царства Небескога,  стигао је до црквеног календара, у срца свих верника и његових Срба.

И данашњи празник Светог Владике Николаја је наша лична карта, наша дика, а у исто време  нови задатак и нови позив за све нас да кажемо: да, од сада ћу бити бољи; да, од сада ћу чешће одлазити у цркву; од сада ћу опростити брату своме и сестри својој; да, од данас више нећу осуђивати; да, од данас када будем гледао на телевизији осуђивања Цркве, епископа и свих осталих, нећу осуђивати, него ћу клекнути на колена и молити се за све - и за оне кои осуђују и за оне који су осуђени; од данас постаћу чедо оног дивног Владике Николаја који је седео у тамничкој тами  и писао предивна дела која и дан-данас одзвањају у срцима православних људи...“

 За трпезом љубави домаћини су угостили госте у две софре. Грамате су додељене заслужнима који су се читаве године старали да добрим делима и помоћи буду на услузи манастиру Соко.

Отац Зоран Ристивојевић, старешина манастира Соко, у којем се окупља свет са свих пет континената и српска омладина из расејања на моби која траје већ петнаест година, и овом приликом је као прави домаћин са попадијом и сарадницима бринуо да све протекне у најбољем реду, а гости и домаћи да се пуна срца врате у своје домове.

Данашњем сабрању присуствовали су стари домаћини, нови домаћини, министар за саобраћај и везе из Републике Српске г. Неђо Трнинић,  представник Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама г. Мирољуб Радосављевић (саветник), председник Општине Љубовија г. Милан Ковачевић са сарадницима, представници разних удружења, представници поклоничке агенције Доброчинство, редитељ Радош Бајић, као и десет жена у организацији Европско хришћанског форума жена које су дошле из Европе са жељом да уче иконописање и византијско појање.

О самом прослављању манастирске славе и догађајима у време празника Светог Николаја Српског биће посебно за ову прилику снимљен интервју са Његовим Преосвештенством Епископом шабачким Лаврентијем, на телевизији наше Цркве, ТВ Храм.

Зорица Зец