Сећање на знаменитог епископа бачког Иринеја Ћирића

Сећање на знаменитог епископа бачког Иринеја Ћирића
Сећање на знаменитог епископа бачког Иринеја Ћирића
Сећање на знаменитог епископа бачког Иринеја Ћирића
Сећање на знаменитог епископа бачког Иринеја Ћирића

Отворена изложба у Културном центру - Иринеј Ћирић епископ бачки (1884-1955). Сећања преживелих у логору Шарвару. Tрибинa о епископу бачком Иринеју Ћирићу.

Поводом шездесет година упокојења једног од најобразованијих и најзначајнијих српских православних богослова и епископа прве половине двадесетог века, епископа бачког Иринеја Ћирића, Музеј града Новог Сада, уз свесрдну помоћ Епархије бачке, приредио је изложбу о лику и делу овог истакнутог архијереја. Изложба је отворена у Културном центру Новог Сада 7. децембра, а приредила ју је мр Гордана Петковић, виши кустос историчар Музеја града Новог Сада, са намером да се са животом и заслугама епископа Иринеја Ћирића упозна шира научна и културна јавност.

Изложбу је у присуству Преосвештене господе епископâ крушевачког Давида и јегарског Јеронима, отворио Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј Буловић, који је све присутне подсетио на величину личности владике Иринеја Ћирића и захвалио свима који су заслужни за реализацију изложбе и осветљавање живота и стваралаштва овог великог Божјег човека и пастира Цркве Христове. Међу присутнима био је и Градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић, који је према речима владике Иринеја, „не као градоначелник, већ лично као хришћанин, улажући сопствена средства значајно допринео откупу једног портрета владике Ћирића” који је синоћ по први пут представљен јавности. Због уложеног труда и доприноса изложби господину Милошу Вучевићу додељена је грамата признања и захвалности Епархије бачке. Ова част припала је и ауторки изложбе мр Гордани Петковић, због вишегодишњег труда и истраживачког рада у вези са животом породице Ћирић.

Директорка Музеја Града Новог Сада, госпођица Весна Јовичић рекла је да је изложбом представљен живот једног од најученијих епископа који је у историју уписан и као човек који је спасио 2.800 деце из мађарског логора Шарвар. Неки од преживелих логораша били су међу публиком.

Аутор изложбе, мр Гордана Петковић захвалила је Епархији бачкој на великој помоћи током организовања ове изложбе, као и свим својим сатрудницима на овом богоугодном делу. У име породице Ћирић присутнима се обратила и госпођа Катарина Ћирић-Петровић, која је такође најпре истакла захвалност Преосвећеном Епископу бачком Иринеју Буловићу и Епархији бачкој, Градоначелнику Новог Сада, као и госпођи Гордани Петковић на оживљавању успомене на овог, како је рекла: „монаха и аскету ренесансног духа и изузетне интелигенције“.

На изложби су приказане фотографије, документа, портрети, аутопортрети и лични предмети владике Иринеја Ћирића. Изложба ће бити отворена у Културном центру Новог Сада до 20. децембра.

Сећања преживелих у логору Шарвару

Преживели заточеници злогласног логора у Шарвару састали су се у уторак, 8. децембра 2015. године, у Културном центру Новог Сада, да би са присутним Новосађанима поделили своја сећања на патње које су у том логору доживели током Другог светског рата. Сусрет је уприличен дан после отварања изложбе у част епископа бачког Иринеја Ћирића, а поводом 60 година од упокојења овог великог подвижника и многострадалог родољуба.

Заслугом епископа Иринеја из мађарског логора Шарвар размештено је по Епархији бачкој око 2.800 деце и 180 мајки са одојчадима, а у Новом Саду је основана Епархијска дечја болница за лечење деце која су у овом логору оболела од туберкулозе. Касније је Владика радио на спасавању одраслих из логора Шарвар и на њиховом респоређивању по домовима његових епархиота.

Присутне у Културном центру Новог Сада је поздравила мр Гордана Петковић, виши кустос историчар Музеја Града, која је похвалила труд Епархије бачке у тренуцима када је напаћеном народу хитно требало пружити помоћ. Епархија бачка је била одлично организована, искористила је све своје материјалне и људске ресурсе да би збринула интернирце из „Шарвара“, нарочито децу до 15 година и распоредила их по српским кућама у Бачкој, подсетила је госпођа Петковић.

Услови у логору су били изузетно тешки, сведоче преживели логораши, па је било много оболелих. У пролеће 1942.године, након што је мађарска Влада одобрила контакте између Новосађана и интернираца у Шарвару, покренута је акција избављања деце из логора.

Осамдесетдеветогодишњи Јован Дејановић провео је годину дана у Шарвару и он истиче да су његова сећања јако тужна на тај период када су, и деца и старци, умирали под разним околностима у најзлогласнијем логору у Мађарској.

Исхрана је била посебан терет и несрећа за свакога у логору, сећам се чорбе која је била прављена од кравље, сточне репе, а ако се задеси да добијемо сочиво, верујте, било је више песка него сочива, сведочи господин Дејановић.

Сличних сећања је и Јоже Видич, који је за ову прилику и сусрет у Новом Саду, допутовао из Словеније. Он истиче да је Српска Православна Црква збринула све који су долазили вагонима у Бачку. Конкретно, овај преживели логораш био је, као осмогодишњак, збринут код породице Миросављев, у Сивцу. Господин Видич наводи да је много година касније посетио логор Шарвар, и тамошњи споменик, где је на плочама исписано да је у том логору страдало 752.000 људи, од тога је било више од 415.000 деце млађе од 15 година.     

Истичући да су њена сећања на Шарвар веома слаба јер је била петогодишња девојчица када је доведена у логор, Драгица Чанџић је рекла да се често и једино сети своје мајке, оца и браће.  Мајка ми је из њедара вадила и давала парче сувог хлеба који она није јела да бих  ја имала, казала је госпођа Драгица.

Коста Хаџи је рекао да је епископ Иринеј Ћирић послао допис свим парохијама у Бачкој, да свештеници капацитирају људе и да виде ко ће да прими децу и старе. Водило се рачуна да чланови једне породице буду распоређени што ближе једна другој, присећа се господин Хаџи, наводећи да је његова породица примила двоје деце, док је других двоје збринуто у Ковиљу и Роткварији. Коста Хаџи је син доктора Косте Хаџија, који је владици Иринеју Ћирићу помагао у спровођењу хуманитарне акције спасавања деце из логора у Шарвару.

Преживели логораш Никола Коларов, данас учитељ у пензији,  давне 1941. године је доведен као двогодишњак у Шарвар, логор у ком је био, како сам каже, измучен од глади и на ивици смрти. У акцији спасавања из логора у Мађарској, доспео је у Ковиљ, где је захваљујући указаној бризи лекара, успео да се опорави.

Госпођа Гордана Петковић је захвалила присутнима у Културном центру Новог Сада, преживелим логорашима из Шарвара, на љубави и труду да поделе своја сећања са Новосађанима, да оживе на тренутак сећање на једну од најужаснијих, али у исто време најплеменитијих прича у историји Новог Сада.

Tрибинa о епископу бачком Иринеју Ћирићу

Црквена општина новосадска организује трибину о епископу Иринеју Ћирићу, поводом шездесет година његовог упокојења у просторијама Трибине младих у Културном центру Новог Сада, у петак 11. децембра 2015. године, са почетком у 19:00 часова.

На трибини ће,  поред Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја Буловића, учествовати: госпођа мр Гордана Петковић, ђакон Мирослав Николић и господин др Србољуб Убипариповић.

Том приликом ће нашој јавности бити представљен и зборник божићних посланица епископа Иринеја Ћирића, који је за ову прилику објављен.

Извор: Епархија бачка