Шест мјесеци од упокојења архимандрита Луке (Анића)

У четвртак, 8. августа 2013. године, навршило се шест мјесеци од упокојења нашег духовног оца и пастира, блаженопочившег архимандрита Луке (Анића), настојатеља манастира Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори код Подгорице и манастира Светог Саве на Савиној Главици у Доњем Грбљу и дугогодишњег игумана Цетињског манастира.

Тим поводом свету Литургију и парастос служили су игуман Рафаило (Бољевић), настојатељ манастира Подмаине код Будве, и свештеник Предраг Шћепановић, парох подгорички, у присуству духовне дјеце и поштовалаца нашег оца Луке.

“Ево и овим поменом отац Лука нас окупља и усмјерава ка Христу, ка олтару и литургији, усмјерава ка ријечима Божјим”, рекао је отац Рафаило у литургијској проповиједи.

“И Јеванђеље које смо прочитали јесте и његова поука коју је он потврдио својим животом. И као брижни отац који и данас брине о нама усмјерава нас на ријечи Господње”, рекао је он.

Након помена на гробу оца Луке бесједио је свештеник Предраг Шћепановић који је рекао да је отац Лука осмијехом у којем је била сва радост неба и земље односио сву нашу муку и тугу.

“Отац Лука је заиста био синоним за радост, синоним за вјечни живот. И ако нам некад зафали онај његов загрљај, дођимо у ову Свету обитељ, дођимо на овај Свети гроб. Сви народи су за оца Луку били његов народ, сваки човјек је био његов човјек, вјечни брат и вјечни сабрат. Хитао је у вјечност, сваки његов поглед био је уперен ка Христу и вјечном животу. Наше људске глупости су га често пута замарале, али је он излазио из тишине монашке келије да нам проповиједа најљепшу вијест коју је небо послало земљи – да ће Бог постати човјек и да ће Свето Јеванђеље бити храна за све људе”, рекао је отац Предраг Шћепановић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска