Шест векова Сабора у Констанцу 1414 – 1418.
Поводом овог значајног јубилеја – шест столећа сабора у Констанцу, који је целокупној европској историји дао религиозне, политичке и културне импулсе, отворена је велика јубиларна изложба названa „Große Landesausstellung 2014 in Konstanz“ у музеју у Карлсруеу у такозваном „Концилу“ (Konzilsgebäude), како се ово здање колоквијално назива.
Ова изложба је отворена 27. априла 2014. и трајаће до 21. септембра ове године. Приређивачима овог јубилеја није стало само до селективног и једностраног прослављања позитивних резултата, већ и до неуспеха, односно негативне хипотеке сабора у Констанцу.
Сав пројект стоји под мотом „у мноштву сједињени“ - по аналогији са богословским „ut unumu sint“ – односно, у идејној партиципацији настанка Европе. Ова изложба би требало да кроз иновативну презентацију посебно истакне географски распон и културну разноликост делегација - од Лисабона до Цариграда, од Упсале до Дамаска - овог средњовековног сабора на Боденском језеру. Културно-историјски артефакти тога времена приказани су егземпларно, као аутентични експонати делагација које су биле заступљене на том сабору. За ту сврху jе из интернационалних музеја из 20 земаља познајмљено преко 600 уметничких и историјских објеката.
Овај сабор је, да подсетимио, један од најзначајнијих сабора у историји Римокатоличке Цркве, односно једини на коме је један црквени раскол укинут, односно превазиђен. У времену између 5. новембра 1414. и 22. априла 1418. у царском граду Констанцу, на Боденском језеру, одржан је сабор, највећи скуп у средњем веку, сазван зарад избора новог папе. Констанц је још у 3. веку био значајно место, а године 570. је постао епископска катедра и до свог укидања 1821. био једна од најмоћнијих бискупија у Немачкој. Такав избор pontifex maximus(a) је био зацело једини избор папе на немачком тлу. Избор је пао на Констанц најпре зато што је то била угледна епископска столица, зато што је имао довољно капацитета за смештај учесника, а „храна није била скупа“, како вели хроничар. Констанц је поседовао и одговарајуће здање и просторије за одржавање таквог сабора, наиме, тзв. „кауфхауз“ здање које је подигнуто између 1388. и 1391. за комерцијалне сврхе. Данас се оно назива „Концил“.
Краљ Сигисмунд, син краља Карла IV, сазвао је сабор по налогу папе Јована XXIII да би се превазишао настали западни раскол. У то време су тројица папа били на трону: Јован XXIII, аlias Baltasar Cossa, званични папа из Пизе, његов супарник Венедикт XIII, аlias Pietro di Luna из Авињона и Григорије XII, alias Angelo Correr из Рима. Ниједан од тројице речених понтифекса није изабран. Јован XXIII је побегао главом без обзира из Констанца да би избегао опорицање папског чина и титуле, односно своје повлачење, а двојица осталих су сами одступили од папског трона. Бискуп Ото III фон Хахберг је био домаћин Сабора. Кардинал Ото фон Колона (Келна) био je 11. новембра 1417. изабран за новог папу, нареченог Мартин V. Тиме је први пут у историји Римокатоличке Цркве један папа био изабран у секуларном здању, иако су припреме за тај канонски чин текле у манастирима, црквама и капелама.
Хронике из тог времена веле да је Констанц имао око 6.000 житеља, а број учесника сабора је изнео укупно 72.000 гостију. Сабор има и своје куриозитете. Констанц је за време тог сабора био melting pot различитих култура. Хроничар Улрих фон Рихентал извештава да је за време сабора у Констанцу деловало 73 мењачница новца (међу њима и банкари Козима да Медичија), 230 пекара, 70 кафана, 225 кројача и 310 берберница.
Најзначајнија тачка преговора на сабору биле су три causae: causa unionis – такозвана „западна шизма“ требало је да буде превазиђена, чиме би се васпоставило јединство Цркве. Два остала важна концилијарна блока су били causa reformationis – неопходне реформе унутар Цркве, и causa fidei – питања исповедања вере, Светих тајни и ефикасно супротстављање јеретичким учењима. Од парафразиране три causae сабор је, детронизацијом све тројице папа, уредио само causa unionis. Тако је папа Martin V постао наследник папе Бенедикта XIII и тиме окончао шизму. Саборски декрет Haec Sancta представљао је колегијалан однос између папе и сабора и требало је да створи климу поверења за предвиђене реформе.
Ипак, питања causa reformationis нису разумно дискутована. Двојица значајних људи чешке реформације су осуђени као јеретици, пламтели на ломачи – Јан Хус и Јероним из Прага. Обојица су осуђени пре из политичких но из црквених разлога. Овим поводом је управо објављена инструктивна студија Thomas Martin Buck: „Das Konstanzer Konzil. Kirchenpolitik – Weltgeschehen – Alltagsleben" , Thorbecke Verlag – који представља акривичан прилаз овом сабору као поливалентном догађају из вишеструких перспектива - са теолошких, историографских, историјско-уметничких, биографско-просопографских, што представља добро припремљен увод у ову јубиларну изложбу.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
