Сирмијум: Откривање римских мозаика

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе ушли су у визиторски центар Царска палата Сирмијум и почели откривање подних мозаика

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе ушли су у визиторски центар Царска палата Сирмијум и почели откривање подних мозаика. У палати је 350 квадратних метара подних мозаика који су овде уграђени у трећем и четвртом, а од кад је Сирмијум престао да постоји, у шестом веку, прекривени су земљом. Републичко министарство културе издвојило је само за ову годину 1,8 милиона динара за рестаураторске радове, који ће трајати наредне две-три године.

Откривање мозаика раде рестауратори Републичког завода за заштиту културе и према првим узорцима реч је о веома очуваним подним мозаицима.
- Ми смо полазна тачка пројекта „Путевима римских царева“ и желимо да што пре вратимо царску палату у стање како је она изгледала у шестом веку, пре него што је Сирмијум изгорео - каже Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици. - Палата је остала затрпана под земљом, од тада па до децембра 2010. године, када је завршено њено откривање и изградња визиторског центра.

Визиторски центар који је овде подигнут има 2.680 квадратних метара наткривеног простора. Када се заврши откривање подних мозаика у простору Царске палате биће постављени и стубови од љубичастог египатског камена порфира, сачувани оригинални примерци из римског периода.

- Ми смо за откривање мозаика добили 1,8 милиона динара и то је довољно за ову годину, јер је то веома спор и осетљив посао. Код нас у земљи нема рестауратора који би могли брже од три године открити свих 350 квадратних метара веома занимљивих мозаика. Први мозаици који су откривени показују да су веома очувани и да ће повратити сјај ове палате из другог или трећег века, из времена када се одавде управљало делом римске империје - каже Шулаја.

Да би се употпунио амбијент и слика Сирмијума потребно је открити и Константинову ковницу новца у близини садашњег визиторског центра. Ту је цар Константин ковао златнике. Данас у свету постоје само три примерка. На уређење чека и локалитет цркве у Мачванској Митровици (по открићу америчког археолога др Имре Боба, ту је сахрањен Свети Методије), Лицинијеве терме, у центру града и место где је, на бившем Артемидином мосту, 304.године, погубљен Свети Иринеј.

- Треба нам много средстава, али сви ови пројекти су у плану и верујем да ће ускоро почети и њихова реализација - истиче Шулаја.

Извор: http://www.novosti.rs