Скуп византолога у Нишу по значају четврти у свету

Од 2001. године у Нишу се, већ традиционално, у оквиру прославе славе града - Цара Константина - одржава међународни научни скуп на тему Ниш и Византија. Ова скуп окупља научну елиту из целог света из области историје уметности, археологије, историје, богословља и књижевности. Историја ранохришћанског периода Ниша поткрепљена је новим научним аргументима и у великој мери се разликује у односу на знања којим се располагало пре почетка одржавања научног симпозијума од 2002. године, оценио је данас један од оснивача тог скупа др Миша Ракоција.

Сумирајући резултате деветог научног симпозијума "Ниш и Византија" који је управо завршен, Ракоција је рекао да су ове године у раду скупа учествовали византолози из Европе и Америке и да су по први пут у Ниш дошли стручњаци за ту област из Русије, Украјине и Шведске. Научни скуп византолога "Ниш и Византија" налази се, по значају, на четвртом месту на листи коју је сачинио Универзитет у Харварду. Почев од 2002. године, на симпозијуму је до сада учествовало више од 400 научника иза којих је остало и одштампано осам зборника радова са око 4.000 страница.

Говорећи о научним достигнућима скупа, Ракоција је рекао да је тај симпозијум допринео свеобухватном сагледавању значаја археолошког налазишта Медијана.

"Дефинисањем октогоналне крстионице из 5. века на Медијани, једине у источном делу византијског царства, закључено је да уметничка достигнућа нису ишла само са југа на север, већ и са севера на југ", казао је он.

Ракоција је подсетио да је Ниш већ у 4. веку познат широм хришћанског света, а галски епископ Виктриције га сврстава међу градове где се чувају мошти мученика као што су то били и градови Рим, Константинополис, Солун, Антиохија.

У науци је прихваћен мартириополис - град мученик, а заштитни знак таквих градова је палма, која је откривена на једном предмету пронађеном у Нишу.

Од других резултата научног скупа са деветогодишњим трајањем, Ракоција истиче да је откривено још једно име нишког епископа из 5. века (Далматиос), да се сазнало још за два свештеника и једног ђакона латинског порекла, што оправдава утицај Италије на стваралаштво у Нишу у ранохришћанском периоду.

Круна научног истраживања и размене знања за најпознатијим византолозима из света биће заокружено 2013. године када се обележава 17 векова Миланског едикта Константина Великог, рођеног у Нишукојим је призната слобода слободног исповедања хришћанства, казао је Ракоција.

У Нишу ће се тада, како је напоменуо, научна елита која се бави проучавањем ранохришћанског периода, окупити по 12. пут.

Извор: РТВ