Слава Богородичиног храма у Книну
У цркви посвећеној Покрову Пресвете Богородице у Книну 14. октобра 2021. године свечано је обележена храмовна слава. Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је свету архијерејску Литургију у молитвеном прусуству верног народа книнскога краја.
-На данашњи дан наши преци су се вековима окупљали у овом светом храму, а данас по угледу на њих то чинимо и ми. Драго ми је да смо се сабрали у овако великом броју да будемо достојни наследници тих наших славних предака. Јеванђеље које смо данас чули на светој Литургији говори управо о томе шта бисмо ми требали да изаберемо и шта треба да буде центар нашег живота, а то је сам Господ наш Исус Христос. Чули смо како Господ говори жени која се бринула око трпезе: Марта, Марта, бринеш се за много, а само је мало потребно. То мало јесте жеља да и ми седнемо код ногу Христових, како је то учинила Марија, Мартина сестра. Тако можемо учинити када долазимо у наше цркве да се помолимо Богу који је унизио своју божанску природу да би уздигао све нас који желимо да седимо подно ногу Његових свесни тога да смо мали и грешни и да нам мало треба, а то мало је сам Господ, беседио је владика Никодим и наставио:
-Позвани смо да тежимо вечном животу и да бидемо спремни да на неки начин себе понизимо тако што ћемо схватити колико смо мали пред Гоподом и молити Га да опрости грехе како нама, тако и нашим ближњима. Тако је себе понизио и Свети Андреј Јуродиви који је у Цариграду био бескућник, један од оних за друштво лудих и неприхваћених, човек који је одлучио у потпуности да одбаци свој живот и посвети га Господу. Зато га је Бог благословио да на једном бдењу види како се небо отвара и Пресвета Богородица долази носећи један покров којим покрива читав свет, окружена многим светима и моли се за спасење свих нас, и оних који верују и оних који не верују у Господа. То је она највећа љубав, то је љубав једне мајке која је гледала страдање свога Сина који је кроз светло Васрсење свима нама донео ту радосну вест и највећи дар, прилику да кроз свеопште Васкрсење постанемо и ми мали богови по благодати. То треба да буде наш главни циљ и средиште нашега живота, јер смо позвани да живимо у складу са Јеванђељем и да се трудимо да заслужимо Царство Небеско, као што смо ми, свештеници позвани да људе учимо јеванђељској речи са надом да ћемо се једнога дана сви заједно наћи пред лицем Господњим. То је прави начин на који ћемо постати достојни својих славних предака који су слободно ходили овом земљом и нису се стидели свога рода, ни своје вере, већ су увек били поносни на свој идентитет. Ми данас треба да следимо пут који су они зацртали, а исто тако и у односу са онима који су друге народности да увек имамо на уму да је Црква мајка свих нас и да у свој загрљај примамо све људе и да им сведочимо заповест коју нам је Господ дао када је рекао да љубимо ближње своје.
Извор: Епархија далматинска
