Слава Богородичиног манастира у Карлају, Индијана

Парохијани детроитске Раванице у манастиру Рођења Пресвете Богордице, Карлај, Индијана

Манастир Рођења Пресвете Богордице организован је трудом мајке Евпраксије  (Пауновић) 1994. године. Заједно са јеромонахом Гаврилом и монахињама  Параскевом и Антонином, по благославу епископа Митрофана, заједница је живела  по узорима на српске манастире Жичу, Студенцу и Љубостињу, а уз помоћ донације  Олге Попов, побожне Рускиње и велког пријатеља Срба.

Отац Теодор Јуревић, познати иконограф, обавио је живописање храма. Са храмом, звоником, конаком и павиљоном српски народ околине Чикага добио је још једну дивну богомољу коју с великом љубављу помаже и подржава.

Група поклоника детроитске Катедрале (Раванице), предвођена својим младим свештеником Драганом Мићановићем, уприличила је ово путовање поводом храмовне славе. Празнична атмосфера у аутобусу била је употпуњена духовним песмама и поукама оца Драгана о значају празника и смислу поклоњења светињама.

Величанствену Литургију, која је сабрала христољубиви народ Епархије средоње-западноамеричке и новограчаничке, са њеним архијерејом Лонгином на челу, служило је 15 свештеника и два ђакона, са протојерејом-ставрофором Илијом Бараћом, духовником манастирске обитељи. Песме хвале и славе Господу узнели су студенти Богословског факултета у Либертивилу.

После свете Литургије и трократног опхода око храма епископ Лонгин је осветио и преломио славски колач. Он је честитао мати игуманији и сестринству храмовну славу и пожелео да их Господ и Пресвета Богородица штите и чувају: -Са Њеним благословом и призивом сви смо се данас сакупили  у овој светињи да преко Ње принесемо своје дарове, јер је од Ње почео домострој нашег спасења, Рођење Господа нашег Исуса Христа и спасење целог рода људског. Данашњи догађај није описан у светом Јеванђељу, па отуда када улазимо у храм, целивамо икону Рођења Пресвете Богородице на којој се виде изображени њени родитељи Света Ана и Свети Јоаким и жене које помажу породиљи.

Високопреподобна игуманија Макрина (Жугић) са сестринством и духовником, уз свесрадну помоћ благочестивих српских сестара и домаћина, угостила је своје госте припремивши трпезу љубави.

Понели смо  много племенитих утисака   са овог узвишеног  догађаја. Многи су били први пут у манастиру, па су изјавили свештенику  Драгану  да су срећни што су пошли на пут и да им ово неће бити последње похођење манастира.

На све је оставио снажан дубок утисак што је мати Макрина дошла у аутобус да се још једном поздрави са свима и пожели нам срећан пут, као и поновни састанак. У касним часовима поклоници су се вратили у Детроит. Слава Богу за све.

протојереј-ставрофор Србољуб Јоцковић