Слава Богословије и Хиландарског метоха у Нишу

У шесту недељу по Пасхи - Недељу слепог, 24. маја 2020. године, Света браћа Кирило и Методије торжествено су прослављена у храму Васкрсења Господњег, Хиландарског метоха у Нишу.

Тога дана, прослављена је и храмовна слава (Недеља Мироносица), чије је свечано обележавање било одложено за дан када своје крсно име прославља и Богословија у Нишу. Због тога је на Литургији појана Пасхална служба.

У посебно лепо уређеној порти храма Васкрсења Господњег, Његово Преосвештенство Епископа нишког г. Арсенија с радошћу је дочекало братство, гости храма и бројни верни народ.

Свету архијерејску Литургију је служио Преосвећени Владика г. Арсеније уз саслуживање протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића, ректора Богословије, протојереја Миодрага Павловића, архијерејског намесника првог нишког, протонамесника Димитрија Петровића, протојереја Предрага Радосављевића, старешине храма Светих цара Константина и царице Јелене, протојереја Владана Стојановића, старешина храма Успења Пресвете Богородице у Доњој Врежини, протојереја Дејана Крстића, професора Богословије, јереја Бобан Миловановић, протођакона Стевана Кричке и протођакона Дејана Николића, професора Богословије.

Пуноћи свете Евхаристије допринело је одговарање са певнице, за којом су били неки од најбољих појаца Епархије -  свештенослужитељи и ђаци Богословије који живе у Нишу. Ове године због ванредне ситуације и ђаци Богословије учили су код својих кућа, па их зато није било у већем броју на дан славе.              

По прочитаном јеванђелском зачалу из Јеванђеља по Јовану (9. гл, од 1. до 38. стиха), надахнуто пастирско слово упутио је владика Арсеније говорећи о значају духовног вида, упоређујући физичко и духовно слепило. 

Узалуд очи свима нама ако нема светлости. Да није Светлости Божије, мрак би обавио наш живот, као живот слепога од рођења. Не треба да мислимо ми који видимо, да смо много срећнији од оних који не виде. О, колико треба да смо захвални Богу што нам је подарио чуло вида. Не треба заборавити да је слепило велика несрећа, али ништа мања несрећа није и оно друго слепило - слепило духом. Духовно је слеп онај човек који живи у духовном мраку, чији је духовни човек помрачен и не види зраке Божанске истине, правде и добра. Духовно слеп је онај човек, који у Богу не види свог Творца и Творца свега материјалног и нематеријалног.

Извор: Епархија нишка