Слава Богословије Света Три Јерарха

У навечерје празника великих васељенских учитеља и светитеља, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста, свечано вечерње у манастиру Крка служио је Његово Преосвештенство Епископ далматински Фотије. На дан празника владика Фотије је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење свештеномонаштва и свештенства из Епархије далматинске и гостију из Епархије аустралијско-новозеландске.

После свете Литургије преломљен је славски колач и освећено славско жито у спомен великих угодника Божијих. У својој бесједи епископ Фотије је поучио вјерни народ о великом значају коју су Света Три Јерараха имали кроз историју, истакнувши да је на темељима њиховог богооткровенског богословља утемељено учење наше Цркве.

Након тога је изведена академија у згради Богословије. На академији су, након уводног слова епископа Фотија, учествовали са пригодним програмом ученици Ббогословије, као и група „Бело платно“ из Београда. Темат о богословљу кападокијских Отаца одржао је јеромонах Херувим, сабрат манастира Крке.

Српска православна богословија у манастиру Крка (Извор: Крка бр.1)

Одлуком Светог Архијерејског Сабора у мају 2001. године Српска православна богословија "Света Три Јерарха" поново почиње радом у манастиру Крка. Те године је Богословија имала само један разред и 12 ученика. Данас је Богословија много узнапредовала. У три разреда има 40 редовних и 10 ванредних ученика, којима Христову науку предају 9 предавача, на челу са Епископом далматинским г. Фотијем, који уједно врши дужност ректора Богословије.

Богословија "Света Три Јерарха" у манастиру Крки је најстарија српска богословија. Њу је основао 1615. Митрополит дабробосански Теодор, чије је сједиште било у то вријеме у манастиру Рмњу. Богата историја манастира Крке је уједно и историја Богословије. Како је живио српски народ у Далмацији, тако је и школа имала своје свијетле и тешке тренутке. Неколико пута школа је мијењала мјесто, али је увијек била везана за манастир Крку, јер је манастир био и остао центар духовности православне Далмације.

У аналима богословије је свијетлим словима исписано име блаженопочившег епископа Стефана Боце у чије вријеме (1964.) Богословија, у тешким тренутцима за Српску Цркву, почиње поново да ради. Ту су и имена многих професора који су се трудили да у срца младих богослова усаде љубав хришћанску, љубав према Богу и љубав према ближњем. Та наука и та љубав изњедриле су много епископа, свештеника и монаха Српске Цркве.

Богословија је увијек дијелила судбину са народом, па тако и олујне '95-е када је премјештена најприје у Дивчибаре, а потом у Србиње, одакле се, чим су се стекли услови, враћа у своју колијевку, манастир Крку. Богата просвјетна традиција овог древног манастира тако је продужена.

Извор: Епархија далматинска