Слава цркве Светог Алексaндра Невског

Празник Преноса моштију Светог Алекасндра Невског свечано је прослављен светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овом великом руском светитељу у Београду

Свету Литургију, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, служио је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Андреј уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке. Богослужењу је присуствовао др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са традционалним Црквама и верским заједницама. Са овогодишњим домаћинима славе, г. Дејаном и гђом Мирјаном Додер, преломљен је славски колач, после чега су Епископ, служашчи и гости послужени трпезом љубави која је била улепшана појањем хора овог светог храма. И сви верници који су присуствовали богослужењу послужени су славском трпезом у порти ове београдске светиње.

О цркви Светог Александра Невског

Прва дорћолска црква била је покретна војничка руска црква коју је 1876. године у Србију донео добровољачки руски корпус у време ослободилачког рата од 1876 до 1878. године. Ова црква, чији је патрон био Александар Невски, славни руски војсковођа и кнез, била је постављена на простору Велике пијаце, данашњег Студентског трга. После рата она је премештена у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе и, уместо ове богомоље, за потребе верника дорћолског краја 1877. године саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском на простору које формирају Душанова, Дубровачка и Скендербегова улица. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу. 1894. године митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана, али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на новој локацији, на простору које образују Душанова, Доситејева, Скендербегова и Француска улица, почело је са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац), а градња је настављена после Првог светског рата. Овај храм, изведен у архитектури српског стила, тј. угледања на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе, саграђен је по пројекту Јелисавете Начић, прве жене-архитекте у Србији (када је, после Првог светског рата, настављена градња, у њен пројекат извесне измене унео је архитекта Василије Андросов).

Црква је у основи у облику триконхоса (триконхос – основа храма у облику тролиста), са полукружном олтарском апсидом и полукружним певничким испустима, осмостраним кубетом и припратом изнад чијег средишњег дела је звоник. Мермерни иконостас, дар краља Александра Карађорђевића из 1930. године, испуњен је иконама урађеним у радионици руског сликара Бориса Сељанка. Унутрашње зидове храма у ал-секо техници осликао је јеромонах Наум Андрић од 1970. до 1972. године, у стилу српског средњовековног фрескописа. Због коришћења неодговарајуће, неприпремљене подлоге и слабог казеинског везива, данас је живопис цркве светог Александра Невског готово потпуно оштећен. Академски сликар из Истока Милован Бјелошевић 1998. године у фреско-техници осликао је олтарску апсиду. Исте године реновирана је спољна фасада цркве. У лунети изнад улаза налази се икона у мозаику светог Александра Невског, али у црквеном летопису нема података о њеном аутору.