Слава цркве Светог Марка у Београду

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско- приморски Г. Амфилохије служио је јутрос, 8. маја 2008. године, на дан прослављања Светог јеванђелисте и апостола Марка, у цркви која је посвећена овом великом светитељу, Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Епископа хвостанског Г. Атанасија и свештенства овог светог храма.

У току Свете Литургије Архиепископ Амфилохије је одликовао правом ношења напрсних крстова свештенике овог храма протојереје: Јована Благојевића, Станка Трајковића и Боривоја Васиљковића.

Честитајући храмовну славу старешини цркве протојереју-ставрофору Трајану Којићу и свештеничком братству Маркове цркве, Архиепископ Амфилохије је истакао значај овог великог празника за Православну Цркву. Архиепископ је подсетио на најзначајније дело овог апостола - Јеванђеље по Марку. Говорећи о историји Маркове цркве у Београду, Архиепископ је казао да је градитељ Маркове цркве био уистину прозорљив јер је ова црква саграђена на таквом месту да сабира верне са свих страна света.

На крају Свете Литургије Архиепископ Амфилохије је преломио славски колач и уручио Орден Светог Саве другог степена књижевнику Антонију Ђурићу. Орден Светог Саве трећег степена, Архиепископ је уручио госпођи Цисани Муридзе, редитељу из Грузије.

Црква светог Марка на Ташмајдану грађена је 1931-1940. године у непосредној близини старе цркве из 1835. године, према плановима архитеката Петра и Бранка Крстића. Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и полихромији фасада, овај храм је најсроднији манастиру Грачаници. Опремање и украшавање храма још није завршено. У јужном делу наоса налази се саркофаг са костима цара Душана, које су пренесене из његове задужбине манастира св. Арханђела код Призрена. На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци Патријарха српског Германа (Ђорића). Последњи краљ из династије Обреновића, краљ Александар Обреновић и његова жена Маша су сахрањени у крипти цркве. У цркви се чува једна од најбогатијих збирки српских икона из 18. и 19. века.