Слава цркве Светог пророка Јеремије у Врбовцу

Торжественом Литургијом прослављен је Свети пророк Јеремија, заштитник и покровитељ цркве која датира из 1939. године, када је извршено њено освећење. Цркви са костурницом дат је посебан друштвени, културни и историјски значај за националну историју, што је потврђено одлуком Владе Републике Србије (Службени гласник РС бр. 5, од 17. фебруара 2000. године, страна 147).

Светом Литургијом началствовао је протојереј Миодраг Петровић (пензионисани парох београдски), протојереји-ставрофори Тешо Лукић и Живорад Павловић, крстоносни оци Мирослав Дишић и Никола Радошевић, као и протојереј-ставрофор Иван Јанчић (Епархија шабачка).

Празничну беседу о Светом пророку Јеремији и нашем војевању за побеђујућу веру православну, казивао је отац Живорад Павловић.

После свете Литургије, троструким опходом око храма и поменом за све упокојене, приступило се резању славског колача.

Кумови овогодишње славе су г. Новица Ђурђевић и гђа Зорица Стошић  који су припремили славску трпезу током које су у пригодном програму учествовали су певачка група "Јефимија" која делује при храму Светог Василија Острошког у Шапцу, гуслар Димитрије Анђелић који обучава младе при храму Светог пророка Јеремије у Врбовцу, док је публициста и књижевник Ђорђе Рандељ из Новог Сада представио личност блаженопочившег патријарха Павла коју је описао кроз кратке приказе и приче у књизи "Светац који хода - Патријарх Павле".

О свему се старао старешина храма у Врбовцу, отац Душан Поповић са својим духовним чадима и парохијанима који су увек на располагању својој цркви.

Из историје цркве

Освећење цркве на дан Светог пророка Јеремије 1939. године извршио је блаженопочивши владика Венијамин са свештенством из Смедерева и Пожаревца, а  у присуству краљевог изасланика.  Свечаном чину освећења присуствовали су многи бивши ратници са Церјака и Врбовачких коса, и то је била прилика да се после 24 година од Врбовачке битке  1915. године  прикупе и забележе сећања ратника Једанаестог и  Деветнаестог борбеног пука.

О овоме догађају  је известила  Политика од 15. маја 1939: „После завршене Литургије из цркве је изашло свештенство. Пред црквом је образована литија која се упутила ка источном делу, олтару, испод кога је изграђена костурница. Пред улазом је одржан кратак помен, а затим је епископ Венијамин сишао и прелио црне сандуке са костима наслаганим једна на другу. Поједина имена која су  сачувана на крстовима, стављена су на ковчеге у костурници.

Изасланик Министарства војске унео је у костурницу велики венац министра војске. Изасланица друштва  Кнегиња Зорка положила је букет цвећа, а народ је сандуке засуо миришљавим босиљком и црвеним ружама које су процветале на гробовима изгинулих војника. Пред костурницом је дирљив говор одржао епископ Венијамин. После њега, у име Одбора за подизање цркве и костурнице, говорио је Миливоје Лазаревић, некадашњи врбовачки учитељ, који је био ангажован на подизању цркве. Тада је рекао: ‘Септембра 1915. године загрмели су топови, запраштале пушке и митраљези. Задрхтала је земља. Српски народ се скупио и поново примио борбу. Примио борбу на живот и смрт. Борило се на све стране, гинуло се нештедимице. Деца питомог смедеревског краја и села Врбовца гинула су бранећи Београд, Шабац, Ваљево, Дрину, а дивови Шумадије и других крајева Србије падали су бранећи Смедерево, Врбовац, капију подунавске Србије. Бранила се отаџбина и слобода. Овај споменик ће бити сада и у будућности опомена свима да је заборав највећи непријатељ и грех, и да су отаџбина и жртве за њу светиња над светињама.

Цркву Светог пророка Јеремије у Врбовцу је живописао чувени руски уметник Андреј Васиљевич Биценко, а живописање је завршено 1939. године када је црква и освећена (иконостас је завршен 1938).

Андреј Васиљевич Биценко је студирао сликарство на Уметничкој академији у Кијеву и Царској академији у Санкт Петербургу, као и, једно краће време, школу за вајарство и архитектуру у Москви. Пре доласка у Краљевину Југославију, око 1920, 1922. године био је већ цењен уметник и у Русији. По свом доласку у Југославију живео је прво у Зрењанину, а 1924. г. прелази у Београд. У време свог боравка у Краљевини Југославији био је члан Удружења руских сликара – Обшчина, у оквиру кога је редовно излагао на изложбама руских емиграната у Београду. Иако се бавио и штафелајним сликарством, махом пејзажима, У историографији је остао упамћен као иконописац и фрескосликар будући да је за њим остао знатан број остварења у домену црквеног сликарства.  

Спомен костурница

Године 1938. кости палих за отаџбину пренете су у Спомен костурницу,  у малу просторију површине 17,5 метара квадратних. Просторија костурнице је полукружног облика и налази се испод олтара. Улаз је првобитно био са источне стране цркве, кроз отвор испред олтарске апсиде. Улазило се кроз пролаз покривен металним капком. Степеницама се улазило у просторију пуну влаге, у којој су се налазили сандуци од артиљеријске муниције са костима ратника. Ови сандуци су били премазани тером како би се заштитили од влаге, наслагани су у три реда, скоро до плафона. На неким сандуцима су се налазили, приковани ексерима, комади чврстог картона са тешко читљивим именима погинулих. То су била иста имена која су се нашла и на списку, поменику који је био урамљен и окачен о зид костурнице. На врху трећег реда по средини налазио се застакљен сандук обавијен тробојном лентом у коме су биле две лобање. Није било забележено зашто су оне издвојене и коме припадају. Испод сандука се налазило кандило. Неки сандуци су били потрулели и из њих су испале кости. Овде се чувају кости ратника 11. и 19. пука Шумадијске дивизије Првог позива, али није искључено да их има, у мањем броју, и из других јединица, као и цивилних жртава. ( Славољуб Штерић, Борбе од  Дунава до Врбовца 1915,  Смедерево 2015, стр. 204-205)

Српска Православна Црква није заборавила погинуле ратнике, али, нажалост, били су заборављени од свих других. Тек после 200.-те године када је цркви са костурницом дат посебан историјски значај, кренуло се у обнову костурнице, у време службовања садашњег пароха Душана Поповића. 

Радови на санацији Спомен костурнице изведени су од 1. септембра до 25. новембра 2007. године. Претходни улаз у костурницу је затворен, и ту је урађен вентилациони отвор. Просторија је изолована од влаге и отворен је нови улаз из централног дела (наоса) цркве. Урађени су нови сандуци од храстовине и застакљени, а на зиду је постављена плоча од црног мермера са именима 27 ратника.

У цркви (у наосу) налазе се и три плоче од црног мермера. Једна плоча је посвећена краљу Александру Карађорђевићу, друга изгинулим, упокојеним и несталим Врбовчанима у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912-1918, док се трећа плоча односи на пале ратнике за отаџбину на Церјаку и Врбовачким косама. На плочи су урезани и стихови песника Војислава Илића Млађег. 

Према подацима у сандуцима се налази 200 лобања.

Спомен костурница у цркви Светог пророка Јеремије која се налази у Врбовцу не оставља никога равнодушним. Временски период од једног века учинио је да је много тога прешло у заборав, међутим наша Црква учинила је све да до заборава на историју нашег народа и наше Свете Цркве не дође.

Зорица Зец