Слава цркве Светог Саве на Почивалима

Слава цркве Светог Саве на Почивалима
Слава цркве Светог Саве на Почивалима
Слава цркве Светог Саве на Почивалима
Слава цркве Светог Саве на Почивалима

На дан када се молитвено сјећамо Преноса моштију Светог Саве Српског, у четвртак 19. маја 2016. године, литургијским сабрањем прослављена је храмовна слава цркве Светог Саве у селу Почивала у Бањанима код Никшића.

Литургију су служили: протојереј-ставрофор Драган Крушић, протојереј Петар Крговић, парох граховски, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и јереј Раденко Копривица, надлежни парох.

Празнична литија вјерног народа и свештенства опходила је храм.Освештан је и преломљен славски колач.Домаћин славља био је Милорад Савин Крушић.

Сабрању је присуствовало близу стотину људи, већином братственици Крушићи и Матовићи који су из овог села, те Мићовићи из сусједне Приградине и други племеници Бањана, међу којима је било доста дјеце и омладине.

Обављен је и помен упокојенима у вјери православној, који почивају уз цркву Светог Саве наПочивалима.

Ријечима пастирске бесједе сабранима се обратио свештеник Драган Крушић. Он је подсјетио да се, са благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, на овај свети дан, дан љетњег Светог Саве,окупљају више од десет година.

"Свети Сава је слава свеколиког српства, он је утемељитељ и оснивач наше свете Српске православне Цркве, која се по њему и зове Светосавска српска Црква. Свети Отац наш Сава је највећи у роду нашем, учитељ пута који води у живот вјечни и бесмртни. Од њега и Светих Немањића наслиједили смо истинску вјеру православну, која је укоријењена на Христовом учењу и на апостолском и светоотачком предању."

Црква Светог Саве у Приградини подигнута је у доба Немањића и сматра се једном од најстаријих на подручју Бањана. Живописана је у вријеме обнове Пећке патријаршије, односно почетком 17. вијека. Према предању богомоља је у доба Турака, једно вријеме, била затрпана и заклоњена под земљом, асадашње црквено здање подигнуто је, вјероватно,на темељима средњовјековног храма.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка