Слава цркве у Крњој Јели

На празник Светог пророка Самуила, 2. септембра 2017. године, служена је поводом славе храма Преноса моштију Светог архиђакона Стефана, света архијерејска Литургија у Крњој Јели код Шавника.

Литургију је служио Епископ будимљанско-никшићк г. Јоаникије са свештенством. У току Литургије, свету тајну крштења примио је Никола Живковић.

После светог богослужења обављена је литија око храма, а затим је освештан славски колач и жито. Ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је пожелио срећан и благословен годишњи сабор у Крњој Јели, при гори Сињајевини, на старим освештаним темељима. Он је казао да је велика заслуга вјерног народа што је обновљена стара светиња да се у њој сабирају, да се Богу моле и она, већ, даје своје прве плодове.

-Овај красни сабор је диван плод ове обнове, јер, тешко би, иначе, било организовати да се окупљамо само на темељима да није подигнута црква. Данас смо имали и крштење, дај Боже да буде и вјенчања и крштења и радосних сабирања овдје што више. Понављам, велика је ваша заслуга и лијепо је што сте то урадили, али треба да знате да има и оних који су заслужнији од вас, а то су они који су ову светињу утемељили.

-Није позната историја старе светиње, али, сигурно, она је имала велику улогу да очува вјеру у овим горама, а народ се овдје настањивао, под ове горе, у овом суровом мјесту, да би вјеру сачувао, да би живио у слободи, да би очувао завјет слободе од Светих Немањића и памћење историјско, да не би изложио своју дјецу опасности да вјеру промијене. Зато су се склањали у ове сурове горе гдје није било лако опстати ни звјерки када ударе тешка зимска времена, сњегови и мразеви. Ваши преци су се сабирали око ове светиње, овдје се крштавали, вјенчавали и сахрањивали. Видите колики је значај светиње. Није важно колика је она по својим физичким димензијама, него да је освештана и да је по мјери народа који ту живи, казао је Његово Преосвештенство, додајући да свака светиња има своје дејство, као храм Васкрсења у Јерусалиму, као храм Христа Спаситеља у Москви, храм Светог Саве у Београду или Христовог Васкрсења у Подгорици.

-Иста је служба која се врши у малом храму и у великом, а понекад, колико год су свечане, торжествене и лијепе службе у великим храмовима и великим градовима, овакве службе у малим храмовима и малим мјестима, на малим саборима имају, ипак, неку посебну драж, посебну одлику, посебну вриједност и то треба чувати.

-Данас смо се сабрали на овој висини, а то је призив да се и ми уздигнемо изнад својих лоших навика, лоших мисли, својих мана које свако од нас има, а сваки човјек може да се поправља и од грешног да постане праведник. Исто тако онај за кога мислимо да је праведник може да се оклизне и крене странпутицом, јер је то својствено човјеку. Зато треба увијек да гледамо према светињи, да нас светиња учи и упућује. Дивно је и величанствено што се сабирате, Бог ће вас научити и упутити, светиња ће вас научити, само долазите, јер ништа на овом свијету не може човјекову душу тако дотаћи, размекшати и оплеменити као светиња. Дај Боже, као што је дивна и знаменита прошлост овог храма и његово памћење, да још буде свјетлија и славнија будућност, а хоће, ако Бог да, поручио је Преосвећени Епископ г. Јоаникије.

Домаћин славе био је Милутин-Мрки Јекнић, предсједник Црквеног одбора са породицом. За идућу годину домаћинство је преузео Радомир Марков Живковић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка