Слава цркве Ваведења Пресвете Богородице у Острогу

Слава цркве Ваведења Пресвете Богородице у Острогу
Слава цркве Ваведења Пресвете Богородице у Острогу
Слава цркве Ваведења Пресвете Богородице у Острогу
Слава цркве Ваведења Пресвете Богородице у Острогу

-Мошти Светог Василија су свете, али не саме по себи, него силом Духа Светога која се у њих уселила и која нас исцјељује, просвећује, којој хрлимо да је се дотакнемо, поручио владика Амфилохије

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Острогу, у којој су мошти Светог Василија Острошког Чудотоврца, саборно и молитвено је прославила славу светом Литургијом коју је служио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење свештенства, монаштва и великог броја верних. У току Литургије Митрополит је рукоположио сабрата острошке обитељи монаха Никиту у чин јерођакона.

У својој архипастирској беседи Високопреосвећени је подсетио на диван догађај Увођења Пресвете Дјеве као детета у јерусалимски храм. Тумачећи да увођење девојчице није било уобичајено, Митрополит је истакао да је првосвештеник тога времена осетио да се ради о оној о којој су прорицали пророци пре тога времена, која ће не само примити у себе светињу на светињама, него и самога Господа у своју утробу и постати храм Бога живога:

-И тако је Пресвета Дјева ушла у светињу над светињама да би онда кроз светињу над светињама постала најсветија, савршенија од Ангела и Архангела, Серафима и Херувима, савршенија од свеукупне Божје творевине.

Владика је истакао да је човек најсавршеније створење које је Бог створио и да је у њему обједињено све што поседује Божја творевина и више од тога:

-Човјек има тај дар да је створен по слици и прилици Божјој и ту могућност која се остварила управо кроз жену, Пресвету Дјеву, да се у Њу усели сам Бог, вјечни Логос Божји, да прими људску природу и постане један од нас. Tако људска природа, поред оних дарова које је имала створењем, добијa да од смртне постане бесмртна, од пролазне, непролазна људска природа кроз Христово Распеће, Васкрсење, Вазнесења и да сједне са десне стране Бога и Оца.

Митрополит је казао да се сви земаљски народи кроз векове сабирају око Тела и Крви Господње и да је једно такво сабрање и у острошкој светињи:

-Сабрали смо се да заблагодаримо Богу, да се поклонимо Оцу и Сину и Духу Светоме, да се припремимо и причестимо Тијела и Крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, да постанемо једно са Њим благодарећи Пресветој Дјеви која нам Га је подарила и која је ушла у светињу на светињама да би се једини Свети уселио у Њу и да би јединога Светога и ми додиривали и причешћивали се Тијела и Крв Његове.

Владика је истакао да је смисао људског живота причешће и да смо сви призвани да примамо Тело и Крв Господњу, али не било како, него да се припремамо као што се припремила Пресвета Дјева од утробе матере своје да би могла да прими Господа у себе и своју утробу:

-То Тијело и Крв Господњу коју је родила Пресвета Дјева тајном Духа Светога се наставља. Присутно је међу нама и са нама у тајни светог причешћа до краја свијета и вијека. Кроз то Тијело и Крв присутан је сам Господ, јединородни Син Божји од Оца рођен прије свих вјекова у времену рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве.

-Господа се дотичемо и кад се причешћујемо, и кад се молимо, и када се дотичемо светиње тијела Светог Василија Острошкога. Мошти Светог Василија су свете, али не саме по себи, него силом тога Духа Светога која се у њих уселила и која нас исцјељује, просвећује, којој хрлимо да је се дотакнемо. Али, да би се та сила кроз нас пројавила, да би нам Господ опростио гријехе морамо се припремити. Прво том вјером у Христа Бога живога, у светињу Тијела и Крви Његове којом се причешћујемо, у светињу моштију Његових које су свете управо силом Духа Светога животворнога, и да се очистимо од свакога видиљивога и невидљивога гријеха, поручио је Митрополит и додао:

-Кад прилазимо светом причешћу треба да се помиримо са Господом, али да би Он нама опростио, морамо и ми да опростимо једни другима. Пред Богом сви су гријеси наши јавни и треба да се боримо против њих. У ово наше вријеме најопакији гријех блуд, прељуба, рекао је Митрополит и подсетио да су само у Митрополији ове године развенчана чак 42 црквена брака.

-Страшно је то знамење. Неће у браку нико никога да претрпи. То је оно што је најопакије, свако његује своју саможивост, егоизам. Светиња брака је призив на љубав, али истинска љубав се жртвује. Као што се Христос – Бог љубави жртвовао за живот, тако и они који су Христови дужни су да се жртвују једни за друге поготово у светињи брака, гдје се рађају дјеца, бесједио је владика Амфилохије и додао: -Сваки гријех нас отуђује од Бога.

-Сваки гријех је неприродан, али је посебно неприродан онај који се данас проповједа и коме се праве чак и тзв. параде поноса и да само они људи који немају вјере да је човјек вјечно биће, могу тако да обоготворавају своје страсти, идеје и идеологије. Они који вјерују у Бога живога и Њему се једино клањају, они се припремају да ту светињу Божју приме у себе: светињу Тијела и Крви Господњег, светињу брака – они који су у браку, светињу монашког живљења – они који су монаси. Они су такође призвани да буду уведени као Пресвета Дјева у Светињу на Светињама и да у својим срцима роде Господа и да Господом који се рађа у њима, рађају и друге људе и препорађају.

Митрополит Амфилохије је нагласио да је човек вечно биће које треба овде, на земљи, да мери са тачке гледишта вечности, са Христове тачке: -Сваки човек је призван да се претвори у храм Божји, јер је тијело човјеково створено да буде храм Духа Светога као што је било и тијело Пресвете Дјеве. Зато је Црква установила пост и да треба да се трудимо да држимо пост, постећи тијелом и душом.

-Ви који се припремате за причешће у срцу своме завапите од Господа да вам подари очишћење, покајање да би онда Царство небеско могло да се усели у вас и сила Божија да вас освешта и подари здравље и душе, и тијела, закључио је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Митрополит је благосиљао и преломио славски колач који је у славу Божју поводом храмовне славе припремила острошка братија, као и славске колаче свих свечара. Верни народ је прилазио ћивоту и целивао мошти Светог Василија.

Извор: Митрополија црногорско-приморска