Слава храма Свете Тројице у Бјеловару
Митрополит Порфирије: Човек је позван да, по угледу на Свету Тројицу, конституише, изграђује, афирмише и култивише заједницу.
У недељу, 7. јуна 2020. године, на дан свете Педесетнице, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије служио је Божанствену Литургију у храму Свете Тројице у Бјеловару. Саслуживали су архијерејски намесник бјеловарски протојереј-ставрофор Слободан Лалић, јереји Немања Обрадовић, Миломир Гвојић и Угљеша Пилингер, као и ђакон Александар Лукић.
Више од стотину верника узело je учешће у празновању Педесетнице, дана када је рођена Црква и када је Царство Божје једном заувек ушло у историју. Митрополит је беседио после благосиљања славског колача и жита.
-Модерни човек може поделити материјална добра и нешто од сувшка свога дати и помоћи другоме, али му свакако није примарно да подели своје срце, емоцију и истинску љубав. Човек је, међутим, позван да по угледу на Свету Тројицу, конституише, изграђује, афирмише и култивише заједницу. Створени смо сви различити. Они који инсистирају на својој посебности, често заборављају да је она само одскочна даска и дар од Бога којим смо позвани да се дарујемо другима, изграђујући заједницу и надилазећи границе које нас раздвајају, рекао је Митрополит и подсетио:
-На дан Педесетнице језик апостола био је утемељен на љубави. Апостоли се љубављу обраћају онима који су другачији, који другим језицима говоре. Љубав чини да свако разуме свакога. Различитости нису повод за антагонизам, за надметање, за сукоб. Оне су појединачни дарови који, када се удруже са другима, дају пуноћу, лепоту, савршенство дарова Духа Светога, савршенство Цркве.
Због препорука добијених од жупанијског штаба цивилне заштите по први пут је изостала трпеза љубави коју сваке године организује бјеловарска Црквена општина.
Храм Свете Тројице у Бјеловару, који ће за две године прославити 230 година од како га је 1792. године осветио Кирило Живковић, Епископ пакрачки, највећи је храм Загребачко-љубљанске епархије. Током свог дугог постојања преживеио је многе недаће. За време Другог светског рата је био опљачкан и коришћен од стране унијата. У току је обнова спољашње фасаде храма, оштећене у последњем рату. Обнову финансира Министарство културе Републике Хрватске. Завршетак радова предвиђен је за крај 2020. године године.
