Слава храма Светог Нектарија Егинског у Ваљеву
У години јубилеја – стогодишњице од упокојења Светог Нектарија Егинског, храм у Ваљеву, посвећен овом великом Божјем угоднику, прославио је празник свог небеског заштитника. Светом Литургијом је началствовао архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић, уз саслуживање свештенства Храма Васкрсења Христовог и појање певнице саборног храма и недавно основаног свештеничког хора. Након свете Литургије преломљен је славски колач и одслужен помен блаженоуснулом Патријарху српском Иринеју.
-Храм Светог Нектарија Егинског дар је молитве, трудољубља и надасве пастирске бриге за богомповерени верни народ блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина. Уградио је себе у сваки квадрат, сваку фреску и сваку биљку у његовој порти, желећи да својим епархиотима на ушћу Градца у Колубару створи парче острва Егина, дом славног Чудотворца чије молитве исцељују од најтежих болести. Радовао се завршетку радова, планирајући освећење храма. Нажалост, овог пролећа завршио се земаљски век владике Милутина. Његова духовна деца добила су још једног молитвеника у Царству вечне радости, али и аманет да наставе његовим путем стварања у славу Божју и на добро људи. У времену у коме живети хришћански подразумева суочавање са јаким искушењима, јер моћници овог света под плаштом бриге за здравље пропагирају удаљавање од литургијског живота. Црква је кроз векове била више пута гоњена. Али, некада су људи могли да се моле у тајности. Моле, прослављају крсне славе и све оно што је у најтежим историјским тренуцима очувало српски народ. Данас нам се говори да се може заразити, разболети и умрети у цркви. Да се кроз свето причешће преноси зараза и штошта још што смућује хришћане да сами себи постану непријатељи, указао је у литургијској проповеди протонамесник Филип Јаковљевић.
-Можемо чак да посумњамо да ли је Бог са нама или нас је оставио да се сами сналазимо у овом свету. Смућен нам је ум, душа и разум, а Господ стоји поред нас и ћути. Ћути Господ и оставља нам слободу да кроз слободну вољу пројавимо наш разум, нашу веру и нашу љубав. Није случајно да у години овако специфичног страдања буде да се празник Светог Нектарија Егинског прославља баш у дану када славимо Васкрсење Христово. Знамо да је Свети Нектарије пре монашења носио име Анастасиос које означава васкрсење. Он је целог живота у свим тешким околностима и смутном времену сведочио васкрсење. То нам је још један од многобројних знакова да нас Господ не оставља, него да се брине као брижан родитељ да помогне детету које се разболело, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић.
-Господ је с нама. Питање је само да ли имамо уши да чујемо и очи да видимо шта нам Свето јеванђеље говори. Бројна су сведочанства тога у виду чуда која је Свети Нектарије чинио, чини и чиниће, као и недавни призори неугаслог кандила и сачуване Часне трпезе у храму страдалом у експлозији у Бејруту. Господ није дозволио да се кандило угаси тамо где је Свето причешће – спасоносни лек бесмртности. Све ово вам говорим да не будемо плашљиви у овом времену. Да не заборавимо да се радујемо животу. Да се радујемо нашем ближњем и доласку на свету Литургију као што се ја сада радујем гледајући вас на овој хладноћи како се молите Светом Нектарију, Васкрслом Христу и да вам хладноћа не смета. Молим се Богу и Светом Нектарију да донесе топлоту у ваша срца, ваше мисли и ваше душе, поручио је протонамесник Филип Јаковљевић, захваливши свим учесницима литургијског сабрања у порти храма Светог Нектарија што су дошли да славе Бога и на свему Му благодаре. Такође, свештеник је заблагодарио и новоформираном хору свештеника, предвођеном оцем Бранком Чолићем, који је својим појањем умножио лепоту богослужења.
Мноштво верника приступило је светој тајни причешћа, а потом и поклоњењу моштима Светог Нектарија. Преломљен је славски колач, а на крају Литургије одслужен помен новопрестављеном пастиру Цркве Христове Патријарху српском Иринеју, који је управо тог дана сахрањен у крипти храма Светог Саве у Београду.
Извор: Епархија ваљевска
