Слава храма Светог Прокопија у Лозничком пољу

Овај дан је створио Господ да би се радовали и веселили у њему, каже псалам указујући на славу и празник за који је човек створен. Снага празника Светог великомученика Прокопија и неизбрисив сјај овог мученика окупили су велики број верника на дан храмовне славе 21. јула 20018. године. Празнично расположење је почело светом Литургијом коју је служио епископ шабачки Лаврентије са лозничким свештенством, угледним гостима и верним народом.

У својој беседи епископ Лаврентије је поздравио њему својственом хришћанском љубављу верни народ и нагласио дубоку и далекосежну мисао и истину да „без Бога не можемо ни праг да прекорачимо“. Са тог прага се виде хоризонти које не можемо голим оком да сагледамо. На том видиковцу Сунце Правде никад не залази у окриље ноћи.

Његово Преосвештенство Лаврентије је освештао мали Парохијски дом, који садржајима прати велики храм и чесму која је уметничко дело направљено од природних материјала са урезаним крстом тако да чесма делује као модерно и особено уметничко здање са четири коване славине из којих тече драгоцена вода, символ крштења и непобедивог хришћанства. Идеја проте Милана Алексића била је да се овим спомеником упозори на драгоценост воде и њену од Бога даровану чистоту, па, и на угроженост ове драгоцене течности. Дародавци чесме су грађани честите Лознице и становници Лозничког поља Мирослав Петрић и Владо Пантелић.

Прота Алексић благодари добротворима и приложницима

За лист „Православље“ старешина цркве у Лозници протојереј-ставрофор Милан Алексић је изјавио: „Градња цркве Свете Прокопије у Лозничком пољу започела је 4. јуна 2015. године. Данас, поред гостију наших и оних поклоника из далека, посебна нам је радост што нам је у друштву епископ шабачки Лаврентије који ће освештати чесму, мали парохијски дом и бити с нама и благоверним народом за трпезом љубави.

Поред малог парохијског дома, који је у складу са архитектуром и белином храма као символом чистоте Невесте Христове - наше Цркве, планирамо да градимо и велики дом који ће бити нека врста хришћанског културног центра са широким спектром делатности. Са тимом стручњака већ смо поставили велике темеље.

Посебно бих захвалио дародавцима чесме Милету и Влади, јер ће чесма утољавати жеђ путницима намерницима који путују Подрињем, па наврате да се Богу помоле и пију са ње. Велику захвалност дугујемо и Грађевинском одбору, Црквеном одбору и појединцима који су много даривали, од којих највише Перо Дивљановић и Милинко Миле Павловић, носиоци ордена Светог владике Николаја. Перо је финансирао целу лимену кровну конструкцију, која блиста позлаћена, куповином материјала и исплатом извођача радова. Истакао бих и дар Милета Павловића, који је израдио сву опрему од кедровог дрвета, као и ове лепе прозоре, које је донео из Сибира, где је најквалитетније. Платио је и извођење радова.

Истичем прилог Слободана Бобана Ранковића, власника фирме Планекс-промет, који је такође носилац ордена Светог  Владике Николаја. Дародавац крстова Дане Спасојевић из Бање Ковиљаче, који их је урадио и позлатио, био је кум када су постављани темељи овог светог здања. Он нам је даривао и лепе певнице и целиваонице. Иначе, Дане је велики дародавац крстова широм Српске Цркве. Он је мецена црквене уметности. 

Помињем и Драгана Станковића као ватреног прегаоца у Црквеном одбору из Власенице - живи у Лозници, а ради у Аустрији - човека широког срца, који помаже нарочито сиромашне, а посебно своју Цркву. Са захвалношћу помињем председника Црквене општине и директора сектора Манастирске шуме, инжењера Милорада Бајића, који мудро руководи природним ресурсима Шабачке епархије и присутан је у раду црквених тела...

Затим је прота Алексић истакао да су градски оци здушни помагачи на челу са градоначелником Лознице г. Видојем Петровићем, иначе носиоцем ордена Светог краља Милутина. „Господин Видоје Петровић преко Јавних предузећа непрестано помаже и брине о градњи сакралних објеката на територији своје локалне самоуправе“.

„Господин Зоран Ђермановић је несебично поклонио велику парцелу уз сами пут који додирује валовиту и брзу Дрину и омогућио нам је да будемо стожер окупљања модерног насеља са црквеним квартом какав имају сви велики градови у свету. Надам се да ће Лозничко поље убрзано израсти у модерни кварт са становништвом, као и што се догодило код цркве на Лагатору коју смо отпочели 2002. године, а планирамо да је освештамо идуће, 2019. године, поводом јубилеја осам векова наше помесне аутокефалне Цркве. Црква посвећена Вазнесењу Господњем је данас  окружена зградама и модерним спортским и рекреативним теренима.Та модерна Лозница расте са храмом, као и људи који расту у Цркви духовним „растом у меру  раста висине Христове“.

Из проповеди епископа Лаврентија

Овај храм је дело народа, и литургијско славље нас је вратило у молитвено сећање шта нам је владика Лаврентије поручио приликом освећења темеља Светог Прокопија у Лозничком пољу: „Да Бог дâ да започето дело довршимо и да се трећи пут радујемо у делу назидања светог храма -  кад будемо освећивали иконостас. Нека вам је срећан и благословен овај дом Божји и ова ваша света богомоља! Нека вам ово буде најомиљеније место састајања, нека никада стаза од вашег дома до њега не зарасте! Сви свети овде невидљиво присутни преносиће ваше молбе, ваше муке и узносити их пред престо Свевишњега. Нека вам је срећан и благословен овај храм! Пуно година у њему крштавали децу, венчавали своје, најлепше радости свога живота овде очекивали и доживљавали, и нека вам Господ Бог молитвама свих угодника овога храма буде пратилац кроз ваш живот, кроз живот ваше деце и свих оних који ће се овде окупљати. Благослов Божји нека је с вама у све дане живота!“

Затим се још једном верном народу обратио spiritus movens целокупног духовног градитељства лозничке Црквене општине, протојереј-ставрофор Милан Алексић и, између осталог, рекао:  Црква без парохијског дома и окупљања народа у њему исто је што и кухиња без трпезарије и он верује да ће ово бити место Авраамовог гостубља и Петефријева гостопримница која ће имати ширину целомудреног Јосифа. Радује се изградњи још већег дома, јер је духовна глад људи све већа, и Црква мора да понуди алтернативу свима духовним лутањима, странпутицама у идеолошким њивама у којима смо осуђени да једемо рошчиће различитих овоземаљских идолатријских култова који не могу да задовоље бескрајне висине усавршавања у Богочовеку Христу.

Затим је рекао да се моли да Бог дâ да најесен освештамо овај храм, да поред мириса лепог михољског лета осетимо миомирисе воскомастиха и да Владика Лаврентије са патријархом српским Иринејем освештају ову  цркву светог Прокопија како би у њој отпочела евхаристијска служба праћена посведневним богослужењима и са живим животом парохијске заједнице. Посебно је захвалио народу без кога и нема живе Цркве и који помаже у сваком добром делу.“Нека би нам дао Бог да искупљујемо време вредним приносима жртве које су миомирис молитве Господње и принос Авељев на који Бог погледа“, завршио је прота Алексић.

Трпеза љубави

Касније је  протојереј Алексић позвао народ Лознице и госте да се окрепе испод шатора за трпезом љубави. Смењивале су се совре и угошћено је преко хиљаду гостију из свих крајева наше земље.

У време старешинства проте Милана Алексића сазидан је леп параклис и капела 2010. године  - дар хаџи Слободана Ранковића  посвећена Воздвиженију Часног крста, где су премештени и сахрањени посмртни остаци војводе из  Првог српског устанка Анте Богићевића.Подигнута је  црква на Лагатору , око које је никло велелепна модерна Лозница, затим црква Светог Прокопија у близини обале Дрине, где ће поклоници и путници добронамерници на путу за братску нам Босну моћи да се одморе и духовно окрепе. На подручју Црквене општине лозничке гради се и храм посвећен преподобној мати Ангелини Српској у месту Воћњаку која ће постати градски храм са видиковцима на Лозничко поље.

Витке линије цркве Светог Прокпија надносе се над реком и поздрављају витки сјај храма посвећеног светом Пантелејмону у Шепаку  у  једноверној суседној Зворничко-тузланској епархији. 

Горан Раденковић,
проф. Богословије Светога Саве