Слава храма Светог Саве на Аеродорму

Слава храма Светог Саве на Аеродорму
Слава храма Светог Саве на Аеродорму
Слава храма Светог Саве на Аеродорму
Слава храма Светог Саве на Аеродорму

-Свети Сава је оличење праве вере и испуњење заповести које Христос даје богатом младићу који тражи сопствено спасење, јер се он одриче свега земаљског и пролазног како би задобио Христа. Управо кроз одрицање Растко постаје Сава, кроз жртву се из обичног човека развија светитељ, поручио је владика Јован.

Празнично прослављање славе храма на Аеродрому у Крагујевцу, Спаљивање моштију Светог Саве, започето је свечаним бденијем којим је началствовао протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Крагујевачке богословије и професор Православног богословског факултета у Београду. Саслуживали су пензионисани пароси крагујевачки протојереји-ставрофори Милан Борота и Живота Марковић, архијерејски намесник лепенички протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, протонамесник Немања Младеновић и ђакон Милош Ђурић.

Својим појањем бденије су улепшали свештеници аеродромске цркве и крагујевачки богослови предвођени професором појања г. Немањом Старовлахом.

На дан Спаљивања моштију светог Саве светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован уз саслужење протојереја-ставрофора Зорана Крстића, Милана Бороте, Зарија Божовића, Милована Антонијевића, Животе Марковића и Рајка Стефановића; протојереја Милића Марковића, Драгана Брашанца и Горана Ђерковића; протонамесника Александра Јовановића и Немање Младеновића; јереја Александра Сенића и ђакона Милоша Ђурића.

По свом доласку, након што је благословио присутни народ, владика Јован је даривао Светосавки храм честицом моштију Светог владике Никоја Жичког и Охридског, које је положио у кивот у коме се налазе мошти Светог Лазара Косовског, Свете Анастасије Српске, Светог Теодора Тирона, Светог архиђакона Стефана, Свештеномученика Харалампија, Светог великомученика Георгија, Светог цара Уроша, као и мошти нама непознатих светитеља.

На литургијске прозбе одговарао је хор „Свети Сава“ под руководством јереја Ивана Антонијевића, док су тропаре и кондаке отпевали крагујевачки богословци.

Након прочитаног светог Јеванђеља, владика Јован се обратио окупљеним верницима врло садржајном и поучном беседом у којој је нагласио значај Светог Саве: -Треба да будемо поносни на читаву плејаду светитеља из нашег рода проистеклих, а пре свега на Светог Саву који је отац свих нас. Без Светог Саве питање је да ли би ми постојали, а ако би нас и било пиање је да ли би смо овакви били, да ли би се звали овим именом и да ли би били христољубци. Славећи Светог Саву, ми славимо Онога који је Светог Саву прославио, а то је сам Бог. Свети Сава је нас утврдио на путу Христовом. Освећујући себе, Свети Сава је осветио све нас. Он је у нас унео димензију хришћанства, братске љубави, вере, слоге. Он је јевађелизирао и нашу просвету, и нашу државу и читав наш народ. Непрестано нас је учио да бити прави Србин пре свега значи бити добар човек. Свети Сава се трудио да охристови свој народ и да га научи, да га научи молитви, али је пре свега научио себе, охристовио себе управо молитвом и светом Литургијом.

-Свети Сава је оличење праве вере и испуњење заповести које Христос даје богатом младићу који тражи сопствено спасење, јер се он одриче свега земаљског и пролазног како би задобио Христа. Управо кроз одрицање Растко постаје Сава, кроз жртву се из обичног човека развија светитељ, поручио је владика Јован.

Након причешћа организован је опход око храма и преломљен славски колач испред храма, који су ове године припремили овогодишњи колачари Драган и Лидија Васиљевић.

Након Литургије организовано је послужење за све окупљене вернике. Изведен је културно-уметнички програм који је припремио јереј Иван Антонијевић. У програму су учествовали хор „Свети Сава“, музичари Томица Јовановић, Жељко Најдановић и солиста Лазар Пиља, КУД „Шумадија“ из Баточине, хор ученика Богословије на челу са проф. Немањом Старовлахом. Изведено је више песама, како духовних, тако и богомаљачких, изворних и народних, уз прелепе игре из Шумадије и Источне Србијеј. Такође представљени су радови ученика О. Ш. „Мирко Јовановић“ у виду икона, макета цркава као и крстова од картона и дрвета који су настали на часовима верске наставе. На крају програма подељене су грамате полазницима једногодишњег курса иконописа који је водила иконописац Екатарина Милетић. Израђене иконе полазника овог курса биле су такође изложене у амфитеатру Духовног центра Златоусти.

Извор: Епархија шумадијска