Слава капеле у Старом Броду

У Старом Броду на ријеци Дрини, петнаестак километара низводно од Вишеграда, у суботу, 20. септембра, освештана је капела у Спомен комплексу који је доброчинством бројних дародаваца подигнут у знак сјећања на преко 6.000 српске нејачи убијене од стране усташа, припадника злогласне Црне легије Јуре Францетића, у прољеће 1942. године.

На освећењу капеле, Светој литургији и помену жртвама, по благослову Његовог преосвештенства епископа захумско-херцеговачког господина Григорија, замјеника митрополита дабробосанског Николаја, началствовао је архимандрит Данило Павловић, игуман манастира Житомислић, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске.

Отац Данило је у пригодној бесједи нагласио да ми Срби често понављамо исту грешку и заборављамо сопствене жртве.

„Нажалост, увијек понављамо исте грешке да заборављамо сопствене жртве, попут ових 6.000 српских мученика убијених у прољеће 1942. године у Старом Броду и Милошевићима, у једном планираном усташком етничком чишћењу, јер се о овом злочину ћутало преко 60 година,“ рекао је архимандрит Данило.

Он је подсјетио да су овдје убијени жене, дјеца и старци, који су бјежали према Србији да сачувају живу главу.

„Злочин би имао још веће размјере да усташки пир нису зауставили Нијемци,“ рекао је отац Данило, поручивши да се морамо сјећати својих жртава због себе и свог памћења.

Он је изразио очекивање да ће на једном од наредних засједања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве пострадали Срби из Старог Брода и Милошевића бити проглашени мученицима.

Надлежни парох јереј Драган Вукотић рекао је да су ова капела и Спомен комплекс у Старом Броду, чија градња је започета прије шест година, истински подсјетници на мученичко страдање српске нејачи којима је Дрина заједничка гробница.

„Након што смо овдје поставили велики крст и спомен обиљежје 2008. године, покренули смо акцију на градњи Спомен капеле. Захваљујући бројним мјештанима и власницима бродица и чамаца овдје смо довезли сав грађевински материјал, а, хвала Богу, од прије двије године Шумско газдинство „Сјемећ“ из Рогатице изградило је пут којим је овај вјековно беспутни крај повезан са свијетом и својом матичном општином Рогатица,“ истакао је свештеник Вукотић.

Он је додао да је Спомен комплекс у Старом Броду за кратко вријеме постао незаобилазна дестинација коју посјећују православни вјерници и све бројнији туристи, који овдје долазе бродовима из Бајине Баште и Вишеграда, те возилима из Рогатице.

Светој литургији је претходила литија, на којој су црквене барјаке носили начелници Рогатице и Вишеграда, Томислав Пухалац и Славиша Мишковић, те кум крста и капеле Горан Крлић. Иначе, кум темеља капеле био је Бобан Инђић, а крста на капели браћа Синиша, Славиша и Саша Шпињо.

На свечаности, након Свете литургије, Горану Крлићу је уручена сребрна плакета „Светог Петра Дабробосанског“, а грамате захвалности за помоћ у градњи Спомен комплекса добили су Александар Фулурија и Ненад Радовић, те Шумско газдинство „Сјемећ“ из Рогатице, за градњу пута до Старог Брода.

У великој сали биоскопа „Доли бел“ у Андрићграду, 19. септембра промовисан је документарни филм „Спокој краја“, аутора Милана Никодијевића из Врњачке Бање, који говори о усташком злочину над 6.000 српских цивила у априлу 1942. године у Старом Броду и Милошевићима.

О порукама овог филма, у коме о стравичним злочинима над српском нејачи, бесједио је Дарко Ђого, декан Православног Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

У наставку је промовисано друго допуњено издање књиге „Стари Брод – заборављени злочин“, Издавачке куће „Дабар“ Митрополије дабробосанске и издавачке секције Српског соколског друштва „Соко“ из Добруна.

Поред вишеградског сликара Хаџи Бранка Никитовића о књизи је говорио уредник у „Дабру“ и „Соколу“, вишеградски новинар и публициста Славко Хелета, те приређивач ове књиге, Александар Савић.

Промоција филма и „Даброве“ књиге претходно је, 18. септембра, одржана и у Рогатици.

Извор: Митрополија даборбосанска