Слава манастира Боговађа
Свети Георгије Великомученик – који драговољно пострада за Христа и који се са свима светима у Божјем врту непрестано моли за нас грешне и недостојне; који усправно стаде против највећег непријатеља људи - ђавола и оденесе победу, те га прозваше победоносцем – заштитник је и покровитељ манастира Боговађа и његове свете обитељи. Како и доликује, дан посвећен овом дивном светитељу 2012.-ог Лета Господњег прослављен је достојно, свечано и у општој духовној радости.
Молитвено славље отпочело је великим бденијем и акатистом које су служили прота Живота Новитовић, парох мионички, о. Милан Ристивојчевић, протојереј, свештеник из Уба и о. Милан Васиљевић, лајковачки парох, у присуству Намесника тамнавског крстоносног проте Митра Миловановића, игуманије мати Агније и сестринства јој, свештенства и верујућег народа.
Прослава у част овог Божјег миљеника настављена је сутрадан Светом Архијерејском Литургијом коју је служио и бескрвну жртву за све нас Господу принео Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин. На самом почетку Литургије, у чин ипођакона произведен је вероучитељ Бранислав Терзић. На Светој Служби Божјој Владици Милутину саслуживали су игуман светог манастира Јовање о. Михаило, игуман обновљеног манастира Рибница о. Никодим, о. Зоран Миликић, свештеник у Боговађи и ђакон о. Дејан Трипковић, секретар Епархије. Храм је био испуњен, а међу присутнима је било монахиња из неколико манастира са својим игуманијама, које су, како каже Преосвећени Владика Милутин, цитирајући речи Светог Владике Николаја, пчеле које убирају нектар са медоносних цветова, те онда сладе нас огреховљене.
У надахнутој проповеди Преосвећени Епископ Г. Милутин је, између осталог, говорио о невероватном и превеликом дару Божјем датом нама, тј. о дару и моћи "говора". Реч има неописиву моћ, она нас је и све око нас најпре створила. Реч је та којом једни друге разумемо, што ниједно друго биће не може. Реч је та која нас може винути до највећих висина, до самог Христа, али нас може бацити и у најдубљу јаму ђавољег обитавалишта. Зато треба да пазимо какве речи изговарамо. Не осуђујмо никог до себе. Јер ако било кога због његових лоших навика осудимо, себе смо осудили на погибао и већ смо у загрљају ђавола. Грешника не треба ниподаштавати, већ му упутити благе и душепријатне речи како би се у грешнику пробудило покајање, јер баш такве покајане грешнике Бог највише воли, како каже Јеванђељска прича о пастиру и изгубљеној овци. Паднимо и устанимо, али и најмањи грех морамо исповедити, јер исповест је као чиста вода која спира прљавштину наше душе.
Упутимо речи Богу и не бојмо се никога, јер се само Богу треба покоравати и клањати као што црв по земљи пузи. Реч је вечна и моћна. И безбожничка комунистичка тиранија, иако је протеривала, није успела да уништи Радосну вест, Свето Божје Јеванђеље које и јесте реч и то животодавна реч, неицрпни извор вечног живота...
По завршетку Свете Литургије и опхода око светога храма преломљен је славски колач и освећено славско жито, после чега је уследила трпеза љубави. Како рече мати игуманија, захваљујући се свима који су дошли да заједно са њима поделимо радост у прослави Великомученика Георгија, у манастир су сви добродошли, сваког дана, у шта смо се и уверили. Слава Богу за све!
Извор: Епархија ваљевска
