Слава манастира Ћелија Пиперска

Манастир Ћелија Пиперска у Пиперима код Подгорице данас је великим литугијским сабрањем прославио своју славу - празник преподобног Стефана Пиперског. Светковина је почела синошњим свечаним бденијем, којим је началствовао Архимандрит Јелисеј, игумана светогорског манастира Симонопетра, уз присуство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког Господина Јоаникија.

Након бденија извршено је пресвлачење и полагање моштију Светог Стефана Пиперског у нови осликани кивот. Мошти су обучене у нову одежду, дјело руку монахиња из манастира Светог Луке у Жупи никшићкој, која је родно мјесто Светитеља. Пресвлачење моштију је последњи пут обављено прије више од 100 година. Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије са свештенством служили су Свету службу Божију у тријему испред манастирске порте специјално урађеним за ову прилику.

Свету литургију, као и синошње бденије византијским појањем су украсили симонопетритски монаси и монахиње из манастира Светог Стефана код Врања.

Говорећи у литургијској проповиједи о Светом Стефану Пиперском, Владика Јоаникије је рекао да је сигурно да је Свети Стефан Пиперски био у вези са Светом Гором и да је примио светогорску духовност. „Био је исихаста, а то значи онај који сву своју наду полаже на Бога, који непрестано Богу служи постом и молитвом. Али то не значи да живи само у повучености, мада знамо да је Свети Стефан био и пустињак и да се склањао у горе ровачке ради подвига монашкога".

„Испунивши се благодаћу Светога Духа, он је постао и духовни отац своме народу, и пастир и учитељ. Окупио је монаштво и народ око престола Божијега, сабирао га именом Христовим, покривао га благодаћу својих молитава, хранио га небеским хљебом. Носећи на тај начин свој крст он се и посветио. На крају свога живота савио се овдје у ову Светињу коју је сам саградио. И овдје је душу своју предао Господу. И убрзо је био прослављен као Светитељ".

„Био је нешто млађи савременик Светога Василија Острошког и његов сатрудник у борби за слободу, за чување завјета слободе и за чување завјета вјере православне. Унијаћење је било стигло и до Цетиња, а Господ је сачувао вјеру тада преко Светога Василија и Светога Стефана Пиперскога", рекао је Владика Јоаникије.

У току литургије настојатељица манастира Ћелија Пиперска монахиња Јелена (Станишић) одликована је чином игуманије са правом ношења напрсног крста. Митрополит Амфилохије је рекао да је она чула глас Господњи још у својој младости. „Чула је и послушала тај глас. Она је одлучно кренула Божјим путем примивши монашки постриг и завјетовавши се Господу да носи упаљен светионик свога срца и ума и да гори као свијећа пред лицем Господњим", рекао је Владика Амфилохије.

Празничном литургијском сабрању у манастиру Ћелија Пиперска присуствовали су бројни гости из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, али и из других манастира (Жиче, Петропавловског манастира код Требиња, Светог Стефана код Врања, Јекатеринбурга и са Косова и Метохије).

Учесници сабора били су и амбасадори Русије, Србије, БиХ и Украјине у Подгорици Јаков Герасимов, Зоран Лутовац, Бранимир Јукић и Оксана Сљусаренко. Био је присутан и Богољуб Шијаковић, министар вјера у Влади Србије која је заједно са Владом Црне Горе значајно помогла у организацији сабора, као и други угледни узваници. Најзаслужнијима за организацију ове велике светковине додијељене су захвалнице Митрополита Амфилохија и управе манастира Ћелија Пиперска.

Симонопетритски монаси су Митрополиту Амфилохију даривали оковано Јеванђеље са сценама из Откровења Јовановог, манастиру прибор за свршавање Свете Евхаристије а игуманији Јелени напрсни крст. Митрополит Амфилохије је Архимандриту Јелисеју поклонио икону Светог Стефана Пиперског, а оцу Алексеју из Јекатеринбурга дрвени дуборез са ликом истог Светитеља. Послао је дарове и игуманији Никодими из знаменитог манастира Ормилија, метоха Симонопетритског манастира. За славском трпезом говорили су Архимандрит Јелисеј, министар Шијаковић и отац Алексеј из Јекатеринбурга, а у име Пипера Боро Божовић и Митар Вуковић. Изведен је и пригодан културно-умјетнички програм.

Извор: Митрополија црногорско-приморска