Слава манастира Дуга Морачка

Монашење у Дуги Морачкој. Свету Литургију служио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

У навечерје празника Успења Пресвете Богородице Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на свечаном празничном бденију у манастиру Дуга Морачка код Биоча замонашио је искушеницу те свете обитељи Марију Бошковић давши јој име Василија, по Светој мученици Василији Сремској.

Празнично бденије у цркви Успења Пресвете Богородице служио је јереј Милош Лучић, парох кучко-братоножићки и лијево-ријечки, уз појање сестринства манастира Дуга Морачка.

-Као што је тајна крштења ново рођење водом, огњем и Духом Светим, тако је и тајна пострига, такође, ново рођење. У сестри Василији умро је стари човјек и све оно што се са њом догађало од њеног тјелесног рођења је престало да постоји и родило се нова Василија. Наша Василија започиње један потпуно нови живот по Богу и Божјој истини, правди и љубави. Одрекла се старога човјека и свега онога што се са њом догађало од њеног рођења. Све је то збрисао Господ и очистио и она се поново данас родила, казао је у архипастирској бесједи владика Амфилохије.

-Рођењем Духом Светим и огњем Небеским, примањем на себе ангелскога лика, што значи ангелскога живљења и ношења часнога крста по ријечи Христовој: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нек узме крст свој и нека иде за Мном, она се одрекла себе и узела крст. Монашко звање, као и хришћанско звање је сараспињања Христу да би заједно са Њим васкрсли. Ношење крста је ношење Христовога крста и онај који прими Христов крст у тајни крштења и тајни монашења, он личи на Симона који је носио Христов крст кад је Он ишао на голготу и на све оне који су кроз вјекове понијели Христов крст, рекао је Владика и наставио:

-Монашење је рођење за вјечни и непролазни живот, рођење силом Духа Светога, Божјом љубављу јер Бог је показао да је права истинска љубав тиме што је понио крст Свој и што се жртвовао за нас и што је сам посвједочио да је љубав Он и да није дошао да Му служе, него да служи и живот Свој полаже за народ Свој. Онај ко узима Христов крст не чини то да би му служили, него да служи и живот свој као Христос Господ на христолики начин полаже за ближње своје. Монахиња Василија је постала младенац Господњи примивши име једне мало познате, али велике мученице Христове Василије која је мученички пострадала у древна времена у Срему. У исто вријеме заједно са Светом Василијом Сремском, која се прославља на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља 29. августа по старом календару, примила је и име Светога Василија Острошкога. Нека би нашу нову Василију Света мученица Василија примила у свој загрљај вјечни,као и Свети отац наш Василије Острошки, који је од младости призивао да крене за њим. А и Свети Јован Крститељ нека би примио и благословио ово новорођенче – новорођену Василију, да остатак њеног живота буде заиста нов живот у Богу и по Богу, живот у Божјој љубави и вјерности Христу Богу и у служењу Њему и ближњима својим у све дане живота свога.

Празничним бденијем у манастиру Дуга Морачка почела је прослава Успења Пресвете Богородице - храмовне славе те обитељи.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 28. августа 2019. године свету архијерејску Литуругију у манастиру Дуга Морачка код Биоча поводом храмовне славе те свете обитељи.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије своју архипастирску беседу у цркви Успења Пресвете Богородице је почео ријечима: -Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој, које је Пресвета Богородица изговорила одговоривши на благу вест да ће родити Сина и да ће Му име бити изнад свакога имена – Исус.

-Пресвета Дјева је родила Сина Божјега, родила је Бога савршенога и савршенога човјека и зато се и зове Богородицом. Око назива Богородица било је дугих разговора вјековима и на Светим саборима Цркве Божје. Трећи васељенски сабор потврдио је тај свети назив за Богородицу, јер је било оних који су учили лажна учења да је Она родила само човјека, да је човјекородица. Али Црква Божја надахнуто Духом Светим је посвједочила и свједочи да је она Богородица и да је родила Бога и човјека. Од тада до данас, и до краја свијета и вијека, једино истинско мјерило свега што се догађа у историји и свијета и човјека је Богочовјек. Човјек савршени сједињен са Богом у једну личност, једну ипостас, и Бог који постаје Бог са нама – Емануел (Са нама је Бог), казао је пастирском слову Митрополит и објаснио:

-Бесмртна божанска свјетлост која је засијала са лица Божјега на гори Таворској, сија до данас и у вјек вјекова обасјава свако људско биће и открива вјечни смисао људског живота – призвање на преображење смртне људске природе у бесмртну природу. На гори Преображења се то појавило и открило, и потврдило у тајни Христовог распећа, као што се потврдило и открило и у тајни личности Пресвете Дјеве и у Њеном Успенију које данас прослављамо. Богородица је на дан упокојења сабрала око себе све апостоле, одсутан је био само апостол Тома, и када је три дана послије Њенога упокојења дошао открили су гроб Пресвете Дјеве у којем нијесу нашли Њено тијело које се вазнело. Она која је родила живога Бога није могла остати подвргнута трулежности и пролазности него је и Она савскрсла  Христу. Послије Христовог Васкрсења, Пресвета Дјева је васкрла и узнела се на небеса с десне стране Свете Тројице. Пресвета Дјева није само причасник Божанске свјетлости пошто је Њена утроба примила Онога који дарује и обасјава том свјетлошћу, што значи да је Њена утроба шира и савршенија од свеукупне васионе. Човјек је призван да буде вјечно непролазно биће. То јединство са Богом и једних са другима вјечно јединство у Христу Богочовјеку које нам се непрекидно дарује у Цркви Божјој. Све у овоме свијету у знаку крста и Богочовјека који је кроз Своје распеће посвједочио да је Бог са нама, да је Бог вјечна љубав која се дарује кроз жртву. Кроз Пресвету Богородицу свако људско биће је призвано да постане заједничар те Божанске љубави.

-Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојо! Нека би те ријечи Пресвете Дјеве биле и наше ријечи, да наша душа буде слушкиња Божја, да чујемо глас Господњи и служимо Господу свим срцем, душом и бићем својим, и да волимо Бога свим срцем својим и једни друге вјечном и непролазном Божанском љубављу – Оца и Сина и Духа Светога, казао је на крају литургијске беседе Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

По завршетку Литургије, Успењски храм опходила је литија, после чега је прочитан акатист Часном крсту који су донела браћа из Русије, а чиј је долазак, по речима Митрополита, велики благослов и дар који потврђује да смо ми једна душа и срце у тајни Христовога Крста и тајни Пресвете Дјеве и Њенога Успенија. Крст сједињује све православне широм васељене, сједињује небо и земљу и братими све људе и земаљске народе:

-Будућност Европе и свијета је у Цркви православној. Нажалост Европа је постала антихришћанска, данас гора по безбожништву од стаљинистичког Совјетског Савеза, а заједно са њом и Америка. Дај Боже да тајна овога Часнога крста засија у срцима свих европоских, америчких и земаљских народа, да сви будемо једно у Богу, као што је Господ Христос једно са Оцем и Духом Светим, поручио је митрополит Амфилохије који је благословио славске приносе домаћина славе г. Видака Радевића. Кумство за следећу годину примио је г. Срђан Лазаревић из Пипера.

Извор: Митрополија црногорско-приморска