Слава манастира Клисине

Празник Свете великомученице Марине – Огњене Марије свечано је прослављен 30. јула 2020. године у манастиру Клисини, једином манастиру у Српској Православној Цркви који је посвећен тој великој и славној Божјој угодници, а налази се у Епархији бихаћко-петровачкој.

У навечерје празника служено је вечерње богослужење са петохлебницом, а у наставку и јутарње богослужење, током којег су верници након целивања моштију Свете Марине, помазани освећеним уљем. На разник Свете Марине служена је света Литургија током које су освећени славско жито и колач, а верницима су, ради целивања и поклоњења, изнете мошти Свете Марине. 

Манастир Клисина, који се налази у селу Ништавци, Општина Приједор, подигнут је на старом манастиришту. По промислу Божјем у периоду од 1991. до 1993. године, за време Епископа бихаћко-петровачког г. Хризостома, на старом манастиришту средњовековног манастира, порушеног одмах после пада Босне под Турке 1463. године, подигнута је црква Свете великомученице Марине као филијални храм парохијске цркве Свете Тројице у Оштрој Луци. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир, који је по свему судећи био посвећен Сретењу Господњем, називајући манастириште Клисина, која долази од грчке речи еклисија што значи црква.

Приликом копања темеља за садашњи храм пронађени су темељи старе цркве. Последња црква запаљена је 1942. године од стране локалних усташа муслимана. Те исте 1942. године православни Срби из околних села тајно су спустили звоно (које је приликом пада оштећено) у реку Сану да би у реци чекало боља времена. По завршетку Другог светског рата верници су на црквишту подигли дрвени звоник и на њега подигли оно оштећено звоно да сведочи да је на том месту некада постојала богомоља. Приликом освећења нове цркве, 1993. године, коју је осветио епископ Хризостом, присутни народ акламацијом изразио је своју жељу да се уз новоподигнути храм подигне конак и да се прогласи манастиром. Освећење темеља новог конака извршио је епископ Хризостом 30. јула 1994. године, а његова градња настављена је после рата, 1997. године. Проглашење манастира учињено је 1. јануара 1998. године. Том приликом епископ Хризостом прогласио је манастир Клисину као Светомаринску општежитељну обитељ. 

Извор: Манастир Клисина