Слава манастира манастира Гргетег

У древној фрушкогорској светињи Светониколајевске обитељи манастира Гргетег, задужбине Бранковића, свечано је прослављена слава Саборног манастирског храма. Како је у овом делу побожног Срема велики број храмова посвећен Преносу часних и многоцелебних моштију светитеља Николаја, то је, због заузетости надлежног епископа, Преосвештеног Г. Василија, умољен Преосвештени Епископ будимски Г. Лукијан, осведочени духовни покровитељ и пријатељ ове свете обитељи, да богослужи и овим поводом принесе бескрвну жртву, тајну Тела и Крви Господње ради духовне крепости, усавршавања и вечног спасења свих око чаше Господње окупљених.

Руке епископа Лукијана, Господу Васкрсломе на молитву подигнуте, придржавали су свештенослужитељи сремске, темишварске и будимске епархије уз саслужење двојице гостујућих ђакона. Лепоти и торжеству празничног богослужења допринело је и складно појање Београдског мушког хора. Обходом и резањем славског колача и дивном, топлом, очинском поуком Преосвештеног епископа Лукијана завршена је трпеза Господња, потом се љубазним позивом домаћина Високопреподобног архимандрита Доситеја и вредних сестара прешло за белу трпезу љубави. 

Свако ко и први пут крочи под сводове манастира Гргетега никако не остаје равнодушан. Раскош духовне лепоте засени сваку хришћанску душу која дође овде на извор вере живе да утоли вапијућу глад и жеђ за Богом. Отворено срце житеља ове свете обитељи, ангелским животом преображено, кадро је да прими, утеши и загреје многе за које је и Господ крв своју часну на Крсту пролио.

Стога је и овога радосног дана манастирска порта била премала да прими све који су Христа ради дошли у Гргетег. Аврамовско гостољубље, пажњу и љубав коју сада, као и много пута, овде доживесмо на овом месту освећеном монашким молитвама и подвизима и умивеном сузама искрених покајника, понели смо као благослов и заповест да и у свету таквом једнодушношћу живимо и деламо, еда би нас Господ препознао као своје.

В.Р.