Слава манастира Свете Тројеручице Хиландарске у Богоштици
У Богоштици молитвеница Богородица Тројеручица Хиландарска пред Сином својим заклања и штити народ свој сабран у молитви на Светој Литургији коју је служио Епископ шабачки Лаврентије са свештенством и монаштвом Епархије шабачке.
Поздрављајући неколико стотина пристиглих верника са разних страна и педесетак учесника Мобе 2013, којима је икона Пресвете Тројеручице крсна слава, Преосвећени владика Лаврентије је, између осталог, казао:
„Ово село се зове Богоштица. Зашто су га тако наши преци назвали, не знам, али знам да име значи: ово је место где се поштује Бог – Богом поштована; или, пак, поштуј оца свога, Цркву своју.
Изгледа да су наши преци били такви молитељи, иако ми данас не личимо много на њих; наиме, многи остаци олтара по овим падинама и у овим долинама сведоче да се овде заиста поштовао Бог. Непун километар од манастира налази се једно место које народ зове Црквина, јер се у потоку налазе остаци цркве. На њеним темељима, сећам се још као дечак, за Спасовдан, када село преславља, резан је славски колач целога села и молитва се приносила. Ово је место било окићено олтарима Божјим, и наши преци су, изгледа, више живели о небу него о хлебу. Више су се Богу молили него што су мислили о земаљским бригама. Тако се и ми молимо за душе наших предака који су некада овуда ходили и који се данас радују што се неко сетио њих и наставља ту традицију. Наша генерација је наставила њихову молитву и веру - да Богоштица и убудуће буде Богоштица."
Многи су заслужни што се ова мала духовна оаза шири и што се заједничким трудом свештенства и монаштва с верним народом узносе молитве Господу, а црква са новим конаком окупља све, какав је случај био и данас.
У Соколу се окупила Православна омладина, која је данас у Богоштици, родном месту владике Лаврентија, прославила своју крсну славу.
За свој верни труд у служби Господу напрсним крстом су одликовани протојереј Миодраг Васиљевић, намесник крупањски и рађевички, протојереј Милош Мијаиловић и протосинђел Нифонт Павловић, старешина манастира у Богоштици, који је метох манастира Соко.
Само наизглед мала, Богоштица је посебна прича о сну једног дечака Живка Трифуновића, овде рођеног и касније школованог у богословији, кога је Господња рука водила до Београда, а затим до Аустралије и Западне Европе и вратила у Србију као Епископа шабачког.
Дечачки сан да своме месту подари много лепота и подигне задужбину, остварује владика Лаврентије дуги низ година неуморно стварајући са свештенством, монаштвом и верним народом.
Сан у туђем свету да српску децу окупља у Србији и упознаје православну омладину са Отаџбином остварио је Епископ шабачки Лаврентије у Соко Граду.
Окупљени после свете Литургије око трпезе љубави у Дому српске поезије, покрај чесме Десанке Максимовић, српске песникиње, наша су се деца поново осетила као у својој кући. Једна им је реченица заједничка: Ја волим Србију. Волим Соко Град и Мобу.Увек ћу се враћати у Србију.
Зорица Зец
