Слава манастира Свети Арханђели код Призрена
У суботу 26. јула 2008. године на дан Сабора светог Архангела Гаврила у манастиру Свети Арханђели Свету Архијерејску Литургију служиће Преосвећени Епископ рашко-призренски Г. Артемије уз саслужење Преосвећеног Епископа хвостанског Г. Атанасија, викара Његове Светости Патријарха Г. Павла, који ће служити са његовим благословом и у чије име ће бити на литургијском слављу.
Око 2,5км југоисточно од Призрена, поред пута који је Призренску котлину повезивао са Средачком и Сиринићком жупом и, даље, са Качаником и Скопљем, у клисури Бистрице, налазе се рушевине манастира Св.Арханђела, задужбине цара Душана. На заравни окруженој реком стоје остаци главне манастирске цркве Св.Арханђела, мање али боље сачуване цркве Св.Николе, остаци трпезарије, конака и бедема. Надкриљујући манастир за око 130м, изнад њега на стрмој стени доминирају делом сачуване зидине тврђаве Вишеград. Тачно време почетка и завршетка градње задужбине цара Душана није познато. Ипак, закључује се да оно лежи између 1348. и 1352.г., не узимајући у обзир и све припремне радове који су текли од 1343.г.(1) Изградњом Св.Арханђела краљ Душан је желео себи да изгради гробну цркву. Оснивачком повељом он је одредио устројство манастира и начин живота у њему, обдаривши га огромним поседима, која је овај уживао све до пада под Турке, нешто више од 100 година касније.
Приликом изградње манастира, Душан је морао решити и статус тврђаве Вишеград, коју је својевремено призренски владика добио од краља Милутина за склониште. Обештетивши призренског владику, Душан је овај град, чије тачно време настанка још није познато, припојио манастиру као заштиту. На самом месту на коме је желео да подигне своју задужбину налазила се старија црква посвећена такође светим Арханђелима, за коју се веровало да је исцелителна. Да би се добило место за изградњу нове, стара црква је срушена, као што ктитор изричито и напомиње у уводном делу оснивачке повеље.
Ктитор манастира Свети Арханђели је Стефан Урош IV Душан Немањић (око 1308 - 20. децембар 1355). Српски краљ 1331-1345. и први српски цар 1346-1355. Син краља Стефана Дечанског.
