Слава манастира Светог Прокопија на Буљиму, Кравица
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије, уз присуство свештенства, надлежног свештеника протонамјесника Ненада Ђурића и великог броја вјерника, преломио је славски колач на новооткривеним темељима древног немањићког манастира Светог Прокопија на Буљиму - Кравица.
Овај манастир је задужбина краља Драгутина. Сазидан је после Дежевског споразума 1282. године, у вријеме управљања краља Драгутина овим крајевима. Доласком Отоманске империје доживјео је тужну судбину многих наших светиња. Порушен је, а Турци су његове темеље затрпали земљом. Иако су земља и вјекови скривали овај манастир, сво вријеме у народу је постојало памћење и предање да је на Буљиму постојао манастир и на основу тог предања прије три године отпретани су темељи древне светиње.
Приликом освећења земљишта и благосиљања почетка радова на обнови манастира, Владика Василије је рекао окупљеним вјерницима: - Саградићу своју Цркву и врата паклена неће јој одолити. То значи: може црква да се разори као грађевина, али жива Црква, у народу, не може се никада разорити. Човјек човјеку може тијело да убије, али душу не може нико узети, једино ако је он сам не преда непријатељу и ђаволу у руке. Ево, ми смо се окупили на овом древном светишту рода нашега, задужбини краља Драгутина Немањића, који је градио на овим просторима и шире, горе чак до Далмације, свете цркве и манастире, окупили смо се овдје да се Богу помолимо, да манастирску славу прославимо кроз молитву и да Господу завапимо: Господе, Оче неба и земље, помози да се ова Твоја и наша кућа обнови, ова се светиња ова, овај свети манастир, обнови на славу имена Твога, на част Светог великомученика Прокопија, за покој душа наших славних предака, а за срећу и здравље оних који сада ходе на земљи и оних који ће после нас долазити и славити име Божије на овом светом мјесту."
Владика се посебно захвалио дародавцу земље Озрену Лазићу са Буљима на чијој њиви су темељи откопани, а који је ту њиву поклонио Цркви.
Такође се захвалио куму славе Младену Јовановићу са Буљима који је узео на себе да буде ктитор манастира тј. да ће преузети бригу о обнови манастира са осталим људима добре воље.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
