Слава манастира Урошевица
На дан када наша Црква Православна молитвено слави спомен на Чудо Светог архангела Михаила,19. септембра 2013. године, свету Литургију у манастиру Урошевица код Берана служило је више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Светој служби Божијој и прослављању храмовне славе присуствовао је вјерни народ беранског краја, а литургијско сабрање појањем је употпунио појац Владимир Шћекић.
Током Свете службе Божије у манастиру Урошевица, чија црква је посвећена Светом архангелу Михаилу, освећен је и преломљен славски колач, а вјерни народ је приступио Светом причешћу. Храмовна слава прослављена је трпезом љубави.
Претпоставља се да је манастир Урошевица задужбина краља Уроша I, по којем је и добио име. Црква је подигнута на источној падинастој страни равне Урошевице. Десно од цркве, упоредо са црквом и у истој равни са њом, челном источном страном прилијепљена, такође, уз поменуту листру налазе се остаци темеља манастирског конака. Западно од овог комплекса налазе се трагови бедема сјевер-југ, за који се претпоставља да је био заштитни манастирски бедем.
Древни манастир Урошевица, који је недавно обновљен заслугом добрих и честитих људи, у чија срца је Бог ставио добру намјеру те су прискочили и охрабрили ово богоугодно дјело љубављу и значајним прилозима, памти великог и знаменитог краља Уроша I, ктитора манастира Сопоћани, који је био присутан на простору хумске земље, у лимској долини, долини Таре све до Дубровника. Још из његовог времена помиње се манастир Урошевица у којем су живјели монаси, испосници и подвижници, а од давнина је посвећен Светом Архангелу Михаилу. Ова древна светиња памти и Светог краља Стефана Дечанског, великог молитвеника, чудотворца и Божијег угодника, који је, као млади краљ, владао будимљанском жупом.Значајно је поменути да су мошти Светог цара Уроша, када су понесене из Неродимља са Косова, једно вријеме биле смјештене у манастиру Шудикови, гдје су, највјероватније, биле склоњене. Манастири Шудикова и Урошевица су били повезани путем, којим се и данас може проћи. Између ове двије светиње постоји на десетине испосница у којима су живјели подвижници и монаси. Ово је од давнина Свето мјесто за молитвене тиховатеље, који се повлаче од свијета да би били ближе Богу. Не зна се до када је овај манастир био активан. Сматра се да је то било до друге сеобе Срба, оног тешког доба турског ропства, када су Турци порушили све светиње на десној обали Лима, осим манастира Подврха.
Велики труд и залагање у обнову ове светиње уложио је јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Извор: Епархија будиљманско-никшићка
